◾Јован Рајић је рођен 11. новембра 1726. године, у Карловцима. Bио je син Радослава Јанковића. По очевом надимку „Раја“, извео је Јован касније своје презиме – Рајић. У родном месту је похађао „словенску школу“. Гимназију је једном напустио јер је одбио да пређе у католичанство.
◾Након матуре отишао је пешице у Русију, у Кијев, где је завршио Руску духовну академију, која је важила за средиште православног учења. После три године студирања у Кијеву, четврту је похађао у Москви. Одатле је преко Цариграда отишао на Свету Гору, да сакупи историјску грађу по манастирима, за своју књигу.
◾1758. године је добио посао наставника. Предавао је у Карловцима у богословској школи, а потом у Темишвару и Новом Саду. Постао је најпознатији теолог у српском народу, чувајући православну веру од покатоличавања и унијаћења.
◾Највише је радио као богословски писац. Истраживао је историју српског народа и државе. На Хиландару је нашао пуно старих хрисовуља писаних, од српских царева и краљева. У српској историографији је значајан као један од првих који су се бавили историјом са научним приступом.
◾Јован Рајић, осим што је био врло образован и талентован, био је необично вредан човек. Дневно је радио по 16-17 сати, два-три сата се молио Богу а четири-пет сати је спавао. Његово животно начело било је да је грех проводити време у беспослици.
◾У манастиру Ковиљ се замонашио 1772. године, када је имао 46 година и ту је као архимандрит остао до смрти, 11. децембра 1801. године. Нудили су му петнаест пута положај владике, али Рајић је одбијао и остајао у манастиру, где се посветио науци.
◾На надгробној плочи стоји: „овде леже кости…учитеља богословља – бранича православља, великога књижевника српског“.
Слава прецима!
