◾На дан 13. јуна 1878. године почео је Берлински конгрес на коме је ревидиран Санстефански мировни уговор. Одлукама Берлинског конгреса Србији су припојене ослобођене територије на југу, а такође јој је додељен пун суверенитет и независност. Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину и да стационира свој гарнизон у Рашкој области „Херцеговци су сузних очију полагали оружје и био је дан велике жалости широм Црне Горе.“
◾Неспорно је да смо на Берлинском конгресу стекли независност, али нисмо добили заједницу са српским земљама и Србима: Црном Гором, Босном, Херцеговином и Старом Србијом. Тада су ослобођене територије Нишког, Пиротског, Лесковачког и Врањског округа приписане Србији. Србија тада није имала јаку преговарачку улогу, па је и ово у том тренутку било добро. Али, гледано из више углова, то је било погубно за Србе и Србију. Гледано из угла онога што се дешавало од тада до данас, кроз све ратове и страдања кроз која смо прошли, као и жртвовања, жртвовања, подаништва и самоодрицања зарад ситних личних интереса наметнутих од оних који нису желели нама добро. Тако смо ушли у поделе да нисмо један народ, па су се стварали нови народи, језици, цркве, територије. Све је то било погубно за нас Србе. „Међутим, нека се ово памти тамо где треба. Данас у целој Црној Гори нема ни једне мислеће душе која би сматрала да је српско питање решено Берлинским конгресом“, писао је лист „Глас Црногорца“ после Берлинског конгреса.
Слава прецима!
