◾Мицко Крстић је рођен у Латову 1855. године, у поречком срезу и охридском округу. Као дечак отишао је у Скопље, где је изучавао самарџијски занат. Једном приликом, у обиласку родитеља, затекао је албанског бега Џемаил-агу, који је понижавао његовог оца, изнуђујући од њега сав новац.
◾Учествовао је заједно са својим земљацима у Првом српско-турском рату у добровољачкој чети. Такође учествовао је у Брсјачкој буни од 1880. до 1881. године. Мицко је успео да убије Џемаил-агу, о чему је била спевана и песма. Након тога постао је славан, а добио је и статус војводе, па је током 1881. године окупио чету.
◾Када су Турци угушили побуну Мицко је одбијао да се преда, сакривао се у кичевским планинама. Преко зиме 1881/1882. повукао се у једну пећину изнад села Белице поред Кичева. Турци су му ушли у траг, па су опколили пећину и присилили га да се преда јануара 1882. године.
◾Осуђен је пред судом у Битољу на 101 годину робије. У затвору је био са многим бугарским затвореницима, са којима се политички свађао. Бугарски затвореници су тајно набавили ножеве, па су га марта 1897. изболи на 22 места ножевима по леђима и по глави, и том приликом му убили друга који му је прискочио у помоћ.
◾Бугари су 1898. издејствовали амнестију у турским тамницама. За разлику од многих других, Мицко је одбио да се изјасни као Бугарин, већ као Србин, па је остао у тамници. Тек након тога за Мицка Крстића се почела заузимати српска дипломатија. Боравио је у затвору до 1901, када је помилован и пуштен, пуних 18 година.
◾Мицко је након пуштања на слободу живео у Битољу, где је сваки дан морао да се јавља полицији. Његово бекство из Битоља се догодило 4. априла 1904. године, те је потом одмах основана је српска чета, а он је постао војвода.
◾Бугари су удруженом акцијом одлучили да сломе Мицка Крстића и његову чету и да Пореч ставе под бугарски утицај. На Мицка Крстића је кренуло чак осам бугарашких чета на челу са челником ВМРО-а Дамјаном Грујевом, званим „Крал на Македонија”.
◾Четрдесет Мицкових четника је 6. септембра 1904. код Слатине у Поречу успело да опколи и изненада нападне око пет пута бројније бугарске комите. Део бугарских комита је био убијен или рањен, а већина је побегла. Међу рањенима је био и бугарски војвода Дамјан Грујев, кога је Мицко заробио. Поклонио му је живот, уз услов да Грујев више не напада Србе и да се бугарске јединице повуку из Пореча.
◾Тамница је оставила трага на Мицка, а већ је био и старији и оболелих ногу, па када су стигле младе четничке војводе Мицко Крстић је крајем 1904. кренуо на одмор у Србију. У Србији је око три године живео углавном у Крагујевцу и Пожаревцу. Након Младотурске револуције 1908. амнестиран је, те се вратио у родни Пореч.
◾Турци су га убили из заседе 26. октобра 1909. код места Ижиште на путу између Кичева и Брода. Турски циљ је био да обезглаве народ, па им је војвода Мицко Крстић био прва мета. О њему је писала и чувена сликарка Надежда Петровић
Слава прецима!
