◾Ангелина Бранковић(рођ. Комниновић) је рођена око 1440. године у Берату, данашња Албанија. У родитељском дому је стекла одлично образовање и васпитање. Љубав према књизи испољила је још у раној младости и била је изузетно образована жена. Такође, била је једна од жена које су поседовале највећу библиотеку тог времена на овим просторима.
◾Њена породица је била угледна хришћанска породица која је имала истакнуте предводнике у борби против Турака. Њена сестра је удата за Ђурђа Кастриотића Скендербега, чиме је он њој био зет. Други зет јој је био Иван Црнојевић.
◾За Стефана Бранковића(сина Ђурђа Бранковића), изгнаног и ослепљеног српског деспота, се удала новембра 1460. или 1461. године у Скадру. Кратко време су остали на Скендербеговом имању, док им се није родио први син Ђорђе.
◾Потом су се преселили у Италију, ту су провели више од 10 година, одгајајући синове Ђорђа и Јована, касније деспоте и ћерку Марију, у великом сиромаштву.
◾Деспот Стефан је умро 9. октобра 1476. године, а Ангелина након тога, на позив угарског краља 1486, долази у Срем и подиже цркву и манастир Обед. Нажалост, одлазе на период у Влашку, па се поново враћају у Срем.
◾1512. године подиже и манастир Крушедол где сахрањују мошти мужа деспота Стефана и сина Јована. Ту је сахрањен и други син Ђорђе(монах Максим) који умире 1516. године. Упркос сиромаштву била је ктиторка већег броја манастира.
◾Ангелина умире четири године касније, 30. јула 1520. и сахрањују је прво у њеном манастиру Сретењу, а касније се мошти пребацују у Крушедол.
◾Турци су 1716. године спалили манастир Крушедол са моштима свих Бранковића. Остали су само мањи делови моштију. Ово представља један од највећих злочина који су Турци учинили над српском културом и предањем.
◾Српска православна црква је прославља 30. јула. Повод томе је њен тежак живот – надживела је мужа, оба сина и кћер Мару. Више пута је преносила мошти свога мужа и сина, и то у великој оскудици. За њихове кивоте везла је златним и сребрним нитима прекриваче.
◾Она је симбол верности породици као и духовне снаге која успева да савлада физичку беду и злобу.
Слава прецима!
