Stefan Vukcic Kosaca

Стефан Вукчић Косача (Stefan Vukčić Kosača)

◾Херцег од светог Саве – Стефан Вукчић Косача је рођен око 1404. године у околини Горажда, село Косаче. Његов отац је био Вукац Хранић Косача, а мајка Катарина, пореклом из Италије.

◾Стефан је одрастао уз свог оца и стричева: Сандаља Хранића Косаче и Вука Хранића Косаче. Са њима је научио вештине преговарања и владања. Детињство је провео уз реку Дрину и трговачке путеве, што му је дало прилику да учи из искустава страних трговаца који су доносили нове идеје и иновације.

◾На престо рода Косаче је дошао након смрти стрица, војводе Сандаља Хранића. Стефан је потом нападнут са свих страна, али је ипак успео да издејствује прихватање његовог наследства околних земаља.

◾Женио се 3 пута. Прво са Јеленом Балшић (праунука кнеза Лазара) око 1422. год, затим са војвоткињом Барбаром, а на крају са баварском принцезом Сесилијом. Његова ћерка Катарина је била супруга претпоследњег краља Босне Стјепана Томаша Котроманића, а сина Стјепана је послао у Цариград као гарант мира те је он постао Велики везир у Османском царству и називао се Ахмед-паша Херцеговић.

◾Земља којом је управљао се називала Хум, а територију шири на Требиње и Горњу Зету, на рачун Црнојевића, 1440 и 1441. У том периоду је слабила Босна као краљевина, па се Стефан све више истицао као независан владар.

◾1450. године крунисан је у манастиру Милешева и узео титулу херцега (војводе). Такође мења име Стјепан у Стефан. Код свих српских владара био је обичај да после устоличења промене име у Стефан (крунисани). То је значило коначан раскид са Босанском краљевином.

◾Његов син Владислав се више пута бунио против оца, стао уз Турке и поразио Стефана. У тестаменту је на крају, потпуно заобишао Владислава кога је осуђивао због продора Турака у Босну.

◾После пада Босне 1463. године, његове земље су постепено, од 1465. године, освајали Османлије и Млечани. Пред крај његовог живота његова власт се свела на уско приморско подручје са градом (Херцег) Новим.

◾Преминуо је 22. маја 1466. године, са 62 године, у Херцег Новом. После османског освајања, посед Херцегове земље добио је назив Херцеговина, а град Нови – Херцег Нови. Временом, мењао се обим територије Херцеговине, који се задржао до данас.

Слава прецима!

Корпа
Scroll to Top