◾10. маја 1595. године, дошло је до спаљивања моштију Светог Саве, на Врачару.
◾Култ Светог Саве је био толико јак, да су чак и неки римокатолици из Далмације и Јевреји долазили на поклоњење гробу Светог Саве све до пред крај 16. века. У то време Османлије су биле јако љуте на Србе због њихових честих побуна и устанака, зато што се Срби нису никада помирили са својим поробљавањем. Ускоци и хајдуци у земљи са једне стране и избеглице из Срема, Славоније и Баната са друге, непрекидно су узнемиравали Османлије.
◾Суочавајући се са све чешћим побунама, турски султани нису били довољно мудри за смиривање народа. Почели су слати све више и више обесних тирана, да би мучењима, разарањима и крвопролићем угушивали побуне.
◾Султан Мухамед је наредио Синан-паши, да једном заувек угуши побуну код Срба, не бирајући средства. Он је био обавештен да су српски манастири места у којима је одржаван дух побуне против Османлија. Такође је био обавештен са доказима да је Милешева постало поклоничко место, као и чудима на гробу Светог Саве.
◾Синан-паша је наредио да се тело Светог Саве пренесе у Београд и да се тамо спали. Извршилац овог пашиног наређења је био Ахмед бег Окузи. Овај брутални слуга још бруталнијег господара, учинио је све то на зверски начин. Он је прво начинио војни обруч око самог манастира Милешева. Онда је приморао монахе да изваде дрвени ковчег из саркофага са телом светитеља.
◾На месту Врачар, на периферији Београда је припремљена ломача. На њу су ставили дрвени ковчег са светим телом, и ту 10. маја 1595. године, тело Светог Саве спаљено. Необично велики пламен се подигао према небу и осветлио цео град, а могао се видети и далеко преко Дунава.
◾Синан-паша је спалио тело Светог Саве, али је увећао његову славу и утицај. Радост турака беше краткотрајна, јер док се пламен стишавао, њих је ухватио изненадни страх и сви су се разбежали својим кућама.
Слава прецима!
