Ко је био чувени Узун Мирко?
◾Узун Мирко Апостоловић био је српски устаник, војни старешина и један од најпознатијих јунака Првог и Другог српског устанка. Рођен је око 1782. године у селу Смрдљиковац, данашњем Брајковцу код Лазаревца, а преминуо је у Београду 1868. године. Надимак „Узун” добио је по високом расту, јер на турском језику та реч значи висок.
◾Његово детињство обележиле су последице аустријско-турских ратова и несигуран живот српског народа у Београдском пашалуку. Према сачуваним биографским подацима, његов отац и деда погинули су ратујући уз Аустријанце, а мајка је са децом избегла у Срем, да би се касније вратила у Србију и настанила у Мислођину, у београдској нахији.
◾Као млад, Мирко је отишао у Београд и учио терзијски занат. Тај боравак у вароши био је важан за његово касније устаничко деловање, јер је добро упознао град, турски језик и навике османске посаде. Још пре избијања устанка приближио се хајдучким круговима и прикључио Станоју Главашу, једном од најпознатијих устаничких старешина.
◾Када је 1804. године избио Први српски устанак, Узун Мирко се нашао међу људима који су се одмах ставили у службу борбе. Устанак је у почетку био усмерен против дахијске самовоље, али је временом прерастао у шири покрет за ослобођење. Мирко није био политички вођа, већ човек бојишта: храбар, покретан и спреман за најопасније задатке.
◾Већ у првим годинама устанка истакао се у више борби. Помиње се његово учешће код Карановца, данашњег Краљева, 1805. године, где је био рањен. Према каснијим записима, током ратовања задобио је више рана: у главу, раме, руку, кук, груди и ногу, што је допринело његовом гласу човека који је преживео готово немогуће ратне ситуације.
Карађорђе – плакат портрет
Ослобођење Београда и слава
◾Највећу славу стекао је у ослобођењу Београда 1806. године. У ноћи између 29. и 30. новембра по старом, односно 11. и 12. децембра по новом календару, Узун Мирко је са Кондом Бимбашом и малом групом људи неприметно ушао у град и отворио Сава-капију српској војсци. Тај подвиг сматра се једним од најсмелијих тренутака Првог српског устанка.
◾Кондо Бимбаша, бивши турски крџалијски заповедник који је прешао на српску страну, добро је познавао београдску тврђаву. Али без људи спремних да уђу у саму унутрашњост непријатељског града, тај план није могао успети. Узун Мирко је у том подухвату био рањен ножем у десну руку, али је задатак извршен, а српска војска је потом продрла у Београд.
◾Ослобођење Београда било је једна од највећих победа Првог српског устанка. За Узун Мирка, то је био тренутак који га је трајно увео у народно памћење. Није био највиши старешина, нити човек великих политичких одлука, али је био јунак оног типа без кога устанак не би могао да успе. Он је човек који иде први, тамо где је најопасније.
◾У наредним годинама наставио је да ратује у устаничким редовима. Помиње се у борбама код Ужица, Малајнице, на Дрини и на другим ратиштима. Његова биографија не може се увек пратити из године у годину, али је јасно да је припадао оном ратничком слоју који је носио најтежи терет устаничких похода.
◾После слома Првог српског устанка 1813. године, Узун Мирко је напустио Србију, али се убрзо вратио. Када је 1815. године избио Други српски устанак под вођством кнеза Милоша Обреновића, поново се прихватио оружја. Учествовао је у борбама на Липару, код Чачка и на Дубљу, у тренуцима када се Србија поново дизала после тешког пораза.
Време светиња – 25 најстаријих светиња
Мирнодопски период и одликовања
◾После Другог устанка, када је оружана борба постепено прелазила у политичко уређивање кнежевине, Милош Обреновић поставио је Узун Мирка за цариника у Вишњици. То показује да је и у миру остао део нове српске управе, иако је његово право место у историји остало везано пре свега за ратничку храброст.
◾У старости је уживао велики углед као преживели јунак устаничког поколења. Поводом педесетогодишњице Другог српског устанка, 1865. године, кнез Михаило Обреновић одликовао га је Таковским крстом, а добио је и црногорску златну медаљу Обилића. То су била признања човеку чији је живот био живо сведочанство српске борбе за слободу.
◾Узун Мирко Апостоловић умро је у Београду 1868. године. У изворима се јављају два датума, 20. новембар по старом и 2. децембар по новом календару, што је уобичајена разлика у навођењу датума за то доба. Иза себе је оставио име ратника који није био владар, министар или књижевник, али је био један од оних људи на чијој је храбрости почивала српска револуција.
◾Његов значај за српску историју лежи у томе што је у себи имао дух устаничког борца: сиромашног порекла, без великих титула, али са личном храброшћу која је у одсудним тренуцима мењала ток догађаја. Отварање Сава-капије 1806. године остало је симбол такве храбрости.
◾Узун Мирко зато припада реду оних устаничких јунака који су били темељ обновљене Србије. Његов живот повезује хајдучке чете, Први српски устанак, ослобођење Београда, Други српски устанак и прве године српске самоуправе. У његовом имену памти се генерација која је из ропства, рана и сиромаштва изнела почетак нововековне српске државе.
Слава прецима!
