Симбол православља и Београда
◾Саборна црква у Београду, посвећена Светом архангелу Михаилу, једна је од најзначајнијих православних светиња у Србији и један од најважнијих симбола старог Београда. Налази се у Улици кнеза Симе Марковића, у близини Конака кнегиње Љубице и зграде Патријаршије. Иако данашњи храм потиче из 19. века, место на коме се налази има много старију црквену историју и вековима је било духовно средиште православних Београђана.
◾Најстарији сигуран помен цркве посвећене Светом архангелу Михаилу у Београду потиче из 1578. године, мада се сматра да је на том месту постојала и старија, вероватно средњовековна богомоља. Током османске власти црква је више пута страдала, обнављана и прилагођавана тешким условима у којима су живели православни хришћани у Београду.
◾У време митрополита Мојсија Петровића, између 1725. и 1733. године, стара Саборна црква је темељно обновљена. Међутим, после поновног османског освајања Београда 1739. године, храм је опљачкан и тешко оштећен: оборени су му сводови, а страдало је и кубе. Касније су Београђани добили дозволу да цркву поправе, али под ограничењем да нови сводови не буду високи.
◾Стара црква је срушена у августу 1836. године, а изградња данашње Саборне цркве започета је 28. априла 1837. године, на иницијативу кнеза Милоша Обреновића. Градња је поверена мајсторима из Панчева, по пројекту архитекте Адама Фридриха Кверфелда. До 1840. године храм је био углавном подигнут, до 1841. покривен и са изграђеним торњем, а унутрашњи радови трајали су до 1845. године.
Време светиња – 25 најстаријих светиња
Архитектура, живопис и обнављање
◾Саборна црква је грађена у духу европске црквене архитектуре 19. века, са класицистичким облицима и елементима позног барока. Њена подужна основа, високи звоник на западној страни и свечана фасада постали су узор за многе храмове који су касније подизани широм Кнежевине Србије. Управо зато се ова црква сматра једним од најважнијих примера сакралног градитељства у обновљеној Србији.
◾Унутрашње украшавање храма било је поверено најзначајнијим уметницима тог времена. Нацрт за иконостас израдио је вајар и ливац Димитрије Петровић, док је иконе на иконостасу и живопис унутрашњости радио академски сликар Димитрије Аврамовић. Радови су завршени 1845. године, а митрополит Петар Јовановић је 5. новембра исте године свечано осветио храм.
◾Током 19. века Саборна црква је постала једно од главних места државног и црквеног живота Србије. У њој су вршена миропомазања српских владара пре ступања на престо, а касније су се у њој одигравали важни династички и национални догађаји. Као главна београдска црква, она је била место где су се укрштали вера, држава, народно окупљање и јавни живот престонице.
Урамљени плакат светиња
Значај Саборне цркве за Србе
◾Посебан значај Саборне цркве огледа се и у личностима које су у њој или око ње сахрањене. У наосу храма налазе се гробнице кнеза Милоша и кнеза Михаила Обреновића, док су у порти, испред главног улаза, сахрањени Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић Караџић. На тај начин Саборна црква чува успомену и на владаре и на најважније реформаторе српске културе.
◾У Саборној цркви се чувају и значајне светиње и драгоцености: Светог деспота Стефана Штиљановића, старе иконе, златарски предмети, богослужбене књиге и предмети из 17. и 18. века. Њена ризница представља једно од важних места српске црквене уметности и културе.
◾Кроз 20. век Саборна црква је наставила да буде место великих историјских догађаја. У њој су обављана устоличења српских патријарха, опела црквених и државних личности, као и важне свечаности које су пратиле судбину српског народа. Крајем 2003. и почетком 2004. године на западном прочељу постављени су мозаици са представом патрона храма.
◾Данас Саборна црква у Београду представља споменик културе од изузетног значаја и једну од најпрепознатљивијих светиња престонице. Њена историја спаја средњовековни Београд, обнову Кнежевине Србије, династију Обреновића, развој српске црквене уметности и модерну српску државност. Зато је ова црква живо сведочанство духовног, културног и националног трајања српског народа.
Слава прецима!
