Ко је био Петко Илић?
◾Петко Илић, познат као војвода Нагорички, био је један од најмлађих и најистакнутијих српских четничких војвода у Старој Србији и Македонији почетком 20. века. Рођен је у јулу 1886. године у Старом Нагоричану, у време када је тај простор био под османском влашћу. Његов живот трајао је кратко, али је остао упамћен као пример младог устаничког вође који је учествовао у српској четничкој акцији пре Балканских ратова.
◾Одрастао је у српској средини Старог Нагоричана, места које је било снажно везано за средњовековну српску традицију и цркву Светог Ђорђа, обновљену у време краља Милутина. У детињству је, према каснијим биографским записима, био сведок турског насиља над својом породицом, што је утицало на његово рано опредељење за борбу против османске власти.
◾Као шеснаестогодишњак, 1903. године, прикључио се чети Валка Мандарчева, верујући да је реч о српској чети. Међутим, Мандарчев је био повезан са бугарском страном, па је Петко убрзо доспео у сложене и опасне прилике македонске борбе, у којој су се сукобљавали српски, бугарски, грчки и османски интереси.
Четничка акција у Старој Србији
◾Почетком 1904. године Мандарчева чета је разоружана и ликвидирана од стране бугарских комита, а Петко је, иако веома млад, преживео. Послат је у Софију, где је требало да буде придобијен за бугарску акцију. Ипак, успео је да побегне из Бугарске и да се пребаци у Србију, у Врање, које је тада било једно од важних средишта српске четничке организације.
◾У пролеће 1905. године придружио се чети Анђела Ђорђевића. При једном преласку границе, чета је упала у турску заседу и готово цела страдала. Петко Илић је, према описима из четничке традиције, остао међу последњима у борби, рањен и онесвешћен после експлозије бомбе, али је преживео и успео да се врати на српску територију.
◾После тог догађаја наставио је борбу у четама српске организације. Деловао је под командом Јована Довезенског, једног од значајних вођа српске акције у Старој Србији. Учествовао је у борбама против турских снага, али и против бугарских комита, који су настојали да потисну српски утицај у Повардарју и Скопској Црној Гори.
◾Године 1906. Петко Илић је постао војвода. Иако је имао свега око двадесет година, стекао је углед храброг и способног четничког старешине. Надимак Нагорички добио је по Старом Нагоричану, свом родном месту, а у народу и међу саборцима помињан је и под другим надимцима, као Муса или Мома војвода.
◾Као војвода, деловао је у Скопској Црној Гори и на простору десне обале Вардара, од Скопља према Велесу. Његов задатак није био само ратовање, већ и организовање веза између српских чета, села и штабова. У тим областима српска четничка акција имала је велики значај за заштиту српског становништва и очување националне свести под османском влашћу.
Време светиња – 25 најстаријих светиња
Међу осталим четничким војводама
◾У то време деловао је уз друге познате српске војводе, као што су Јован Бабунски, Глигор Соколовић, Василије Трбић, Тренко Рујановић, Војин Поповић и други. Сви они припадали су генерацији четничких вођа који су пре Балканских ратова припремали терен за ослобођење Старе Србије и Македоније.
◾Младотурска револуција 1908. године накратко је променила прилике. Нове турске власти обећале су равноправност хришћанског становништва, па су многе чете сишле са планина и предале оружје. И Петко Илић се у том периоду појавио у јавности као познати четнички вођа, али су се наде у трајни мир брзо показале као нереалне.
◾Од 1910. године Петко поново улази у борбу, јер младотурске власти нису испуниле обећања дата хришћанском становништву. Срби у Македонији и Старој Србији поново су били изложени притисцима, а четничке војводе враћале су се оружаном отпору. У тим годинама Петко Илић је остао један од истакнутих људи српске акције.
Убиство четничког војводе
◾Петко Илић је убијен 17. марта 1912. године у селу Страцин. Према доступним изворима, убио га је бугарски атентатор, припадник ВМРО. Његова смрт догодила се само неколико месеци пре Првог балканског рата, у којем нажалост није дочекао да учествује и коначном ослобођењу крајева за које се борио.
◾Сахрањен је у манастирском комплексу цркве Светог Пантелејмона у Горњем Нерезима, у близини српског села Лепучин. Његова погибија била је велики губитак за српску четничку организацију, јер је страдао млад, у тренутку када је већ имао ратнички углед и искуство.
◾Петко Илић Нагорички остао је упамћен као симбол борбе Срба у Старој Србији и Македонији. Његов живот сведочи о тешком положају српског народа под османском влашћу, али и о сложеним сукобима са бугарским комитским организацијама. Иако није дочекао Балканске ратове, припадао је генерацији која је својом борбом припремила ослобођење 1912. године.
◾Као четнички војвода, Петко Илић није био државник нити официр редовне војске, већ човек пограничне, герилске борбе. Управо зато његов значај лежи у личној добровољној жртви, јунаштву и улози коју је имао у очувању српског присуства у областима где се борба водила истовремено за опстанак и очување српског националног постојања.
Слава прецима!
