Ко је била Надежда Петровић?
◾Надежда Петровић је рођена 11. октобра 1873. године у Чачку, од оца Димитрија и мајке Милеве. Рођена је у породици интелектуалаца, отац јој је био учитељ цртања и љубитељ уметности. У Београд су се преселили 1884. године.
◾Похађала је и завршила Вишу женску школу 1891. године. Након тога уписала је Прву српску цртачку школу, а потом школовање је наставила у Минхену 1898. године. Тада је научила немачки, руски и француски језик. У исто време, дружила је се са Иваном Мештровићем, Мирославом Краљевићем, Миланом Миловановићем и другима.
◾Прву, нажалост и једину самосталну изложбу, Надежда Петровић организује у просторијама Велике школе у Београду, 25. августа 1900. године. Критике јој нису биле наклоњене, где је су њене импресионистичке слике назване „болесним и трулим мозговима”. Убрзо, вратила је се у Београд, у време Мајског преврата 1904. године.
◾У то време, жене нису имале право на пензију, право гласа, право на повишицу, право наследства, врло тешко су долазиле до запослења иако су имале школовање или знање. Против свега тога се Надежда борила, па је чак и једном приликом морала да се обрати министру да јој омогуће запослење.
◾Одлучна да се посвети сликарству, Надежда не ствара породицу већ се фокусира на стваралаштво и борбу за идеале које је заступала. Једном приликом, раскинула је уговорену веридбу и написала мајци:“О мојој удаји нема говора више, ја хоћу да сам сликар, а не жена, жена има доста.“ Једна је од оснивача удружења „Коло српских сестара“, за које је Јован Скерлић изјавио да се ради о покрету „националног феминизма“.
Крунисање цара Душана
Учешће у ратовима и политички ангажман
◾Била је политички активна те се залагала за помоћ учесницима Илинденског устанка у Старој Србији и учествовала у војној мисији српске владе у посети згариштима на југу. Иако је ликовна критика није штедела, Надежда Петровић је у то време веома запажена и позната по свом културном и политичком раду. Борила се за своје идеје и идеале, писала и објављивала текстове у часописима на политичке, националне и социјалне теме.
◾Учествовала је на демонстрацијама 1908. године, где стално позива на борбу против тираније аустријског цара, за слободу, оснива Лигу за национална права потлачених жена, Одбор Српкиња. До 1910. године Надежда излаже своје нове слике, али критика остаје немилосрдно негативна. Боравила је у Паризу 1911. у атељеу Ивана Мештровића, али се вратила у Београд због вести о очевој смрти, да би ускоро уследила и мајчина, за коју је била јако везана.
◾По избијању Балканских ратова, Надежда је провела као добровољна болничарка, али није хтела да остане у санитету, већ је изричито захтевала да је пошаљу на сам фронт у импровизовану болницу. Затим по избијању Великог рата, 1914. године, поново се пријавила да ради као болничарка, те је распоређена у пољској болници Дунавске дивизије. У јеку борби, у болници је владала епидемија пегавог тифуса, Надежда је успевала да слика, али је нажалост и њу оборила заразна болест.
◾Преминула је 3. априла 1915. године. Имала је само 42 године. Тек годинама након смрти, Надежди је враћено место у српском сликарском пантеону и славно место у српској херојској историји. Данас почива на Новом гробљу у Београду.
Слава прецима!
