Задужбина краља Драгутина
◾Манастир Рача налази се у подножју планине Таре, у близини Бајине Баште. Манастир је задужбина краља Драгутина Немањића, а основан је између 1276. И 1282.године. Део моштију краља Драгутина се и данас налази овде.
◾С временом, убрзо је преписивачка школа бројала око 300 монаха који су бежали од турског зулума, крајем 16. века. Како се истиче, она је била највећа и најпознатија на овим просторима и постала је средиште српске културе и образовања. Сматра се да у то време није било већих писаца од чувених Рачана. Ту је био центар српске преписивачке школе све до одласка рачанских монаха у Угарску.
◾Велика сеоба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем 1690. године повукла је за собом многе монахе, па је манастир сасвим опустео. Турска војска га је затим запалила. Након Велике сеобе писари рачанске школе су преписивали у новим центрима културе који ничу на северу, пре свега у Сент Андреји, али и Будиму, Коморану, Беочину, Ремети, Врднику и Гргетегу. Чекали су повољан тренутак да се врате у матични манастир.
Време светиња – 25 најстаријих светиња
Разарање, запуштање и обнова
◾Почетком немачке окупације 1941. године манастирски конак је служио за смештај избегле деце из Босне. Током 1941. године Немци су опљачкали манастир, а 1943. године бугарска казнена експедиција је дошла преко Калуђерских бара и запалила све зграде у манастирском кругу. Манастир је тада претрпео велику штету.
◾У Другом светском рату, у манастиру је од Немаца склоњено Мирослављево Јеванђеље, најстарија српска књига из друге половине 12. века. Мирослављево Јеванђеље је чувано у манастирској цркви испод олтара, до 1944. године.
◾Манастир је више пута је уништаван и поново из пепела грађен. Први пут је пострадао са падом деспотовине под османску власт 1459. године, затим у пожару 1688. године, потом непосредно после Велике сеобе 1690. године, као и после пропасти Првог српског устанка 1813. године, а последњи пут током Другог светског рата. Прва обнова манастира организована је 1795. године захваљујући Хаџи Мелентију Стефановићу, архимандриту и каснијем устаничком вођи.
◾Манастир Рача представља симбол вековне издржљивости, писмености, споменик културе од изузетног значаја и једну од задужбина Немањића.
Слава прецима!
