Ко је био десна рука цара Душана?
◾Јован Оливер је рођен око 1310, а потиче из племићке породице Србије: његов отац „властелин Грчин“ имао је земље у дубровачкој кнежевини. Први историјски подаци о Јовану Оливеру потичу из 1336. године: тада се јавља као барон српског краља пред дубровачким кнезом. Савремени подаци о њему сачувани су углавном у повељама, нпр. за храм Св. Димитрија у Кочанима (1336–1337).
◾Он се оженио византијском принцезом Маром (Аном Маријом Палеолог) и добио седморо деце. Име потомака било је примерено племићком пореклу: кћер Даницу (верену за унука византијског цара) и шест синова – Крајка, Дамјана, Видослава, Дабижива, Русина и Оливера. Сви су они били малолетни по очевој смрти (око 1356), па су његово богатство и земљу поделили околни великаши – породице Мрњавчевић и Дејановић.
Мапа српског царства 1350. године
Изглед Јована Оливера
◾Јован Оливер је важио за изузетно лепог и маркантног човека – висок, са дугом косом и густом брадом. Како је забележено, коврџао је косу и чупао обрве да би изгледао још привлачније.
◾Иако није познато, како је Јован дошао до блиског и пријатељског односа са царем Душаном, то је несумњиво било због његових војних способности. Због заслуга у Душановим освајањима, награђен је титулом севастократора.
◾За време владавине цара Душана, Јован Оливер је постао један од највиших српских властодржаца. Носио је чин главног војводе већ 1342. године. Био је врстан војсковођа у Душановим походима (Македонија, Тесалија, Епир) и искусан дипломата – лично је дочекивао и преговарао са византијским царевим савезником Јованом Кантакузином.
◾Због војних заслуга, на Ускрс 1346. године цар Душан га је одликовао чином деспота. Том приликом му је дозвољено да кује сопствени новац, што показује колико је имао моћи и утицаја.
Крунисање цара Душана
Области којима је владао и ктитор
◾Оливер је владао обимним земљишним поседима у Источној Македонији: његова област обухватала је Овче Поље и околину Злетова, где су рудници олова и сребра доприносили богатству његове породице. Тако је постао један од најмоћнијих феудалаца Душановог доба.
◾Као ктитор Јован Оливер је поклонио 1337. цркву Св. Димитрија манастиру у Коћанима и подигао више цркава и манастира на својим поседима. Најпознатија је његова задужбина – манастир Лесново код Злетова (посвећен Св. архангелу Михаилу). У зиду главне цркве Леснова сачуван је његов фрескописани портрет као ктитора у раскошној одежди, што одсликава његово богатство и значај.
◾Јован Оливер умро је око 1356. године (око годину дана након цара Душана). Поузданих података о узроку нема, али неки средњовековни извори помињу да се повукао као монах Јован Каливит. Сахрањен је у својој задужбини Леснову. После његове смрти, шесторо наследника није наследило власт, а околни великаши су поделили његове територије.
◾ Јован Оливер остаје упамћен као један од најславнијих српских велможа средњег века – храбар војсковођа и мудар државник. Његов живот одсликава златно доба српске државе: пример је витештва, мудрости и оданости.
Слава прецима!