Ко је био Радоје Арсовић?
◾Радоје Арсовић, у монаштву преподобни Јаков Нови Тумански, једна је од необичних и снажних личности српске духовне историје 20. века. Његов животни пут водио је од сеоског детињства у ивањичком крају, преко рата, високог образовања и европских интелектуалних кругова, до монашког смирења, мисионарског рада и страдања после Другог светског рата. У историјском смислу, око појединих података постоје недоумице, али је његов духовни значај у Српској православној цркви јасно потврђен канонизацијом 2017. године.
◾Рођен је као Радоје Арсовић у Кушићима код Ивањице, у породици Јефта и Саве Арсовић. У изворима се јављају две године рођења: 1893. и 1894. година. Према жичком запису, ослоњеном на парохијски протокол, рођен је 13. децембра 1893. године, а крштен 20. децембра. У многим каснијим црквеним и манастирским текстовима наводи се 1894. година, па се обе године могу срести у литератури.
◾Основно образовање стекао је у свом завичају, а већ у младости је, према предању, био запамћен као миран, повучен и вредан ученик. Његов рани живот прекидају велики историјски догађаји: Први светски рат, страдање Србије и повлачење војске и народа преко Албаније. У том рату Радоје се помиње као наредник српске војске, а после рата је унапређен у чин резервног пешадијског потпоручника.
Школовање у Француској
◾После рата одлази у Француску, где наставља школовање. У црквеном предању и популарним биографијама често се наводи да је стекао два доктората, један у Паризу, на Сорбони из области филозофије, а други у Монпељеу из области права, као и да је био у дипломатској служби. Међутим, критичка истраживања до сада сигурно потврђују његову докторску тезу о Паскалу на Универзитету у Монпељеу 1925. године, док за други докторат и амбасадорски чин нема довољно поузданих архивских потврда.
◾Ипак, несумњиво је да је Радоје Арсовић био веома образован човек, упућен у европску културу, филозофију и језике. Управо зато је његов каснији избор монашког живота био још упечатљивији. Уместо удобног живота интелектуалца, он се окреће духовности, подвигу и служби Цркви.
Сусрет са владиком Николајем
◾Преломни тренутак у његовом животу био је сусрет са владиком Николајем Велимировићем. Према једном предању, тај сусрет се догодио на богомољачком сабору у Врњачкој Бањи, а према другом после опела у Чачку. У сваком случају, тај сусрет је на Радоја оставио дубок утисак. Напустио је световни живот и дошао владики Николају као искушеник, прихватајући једноставан, строг и молитвен пут.
◾Монашки постриг примио је у Жичи и добио име Јаков. Најчешће се као година монашења наводи 1939, али се у критичким истраживањима истиче да је сигурно био замонашен пре јула 1940. године. Иако се у неким текстовима назива свештеником, поузданији извори јасно га бележе као жичког монаха, док податак о свештеничком рукоположењу није довољно потврђен.
◾Као монах прихватио је најнижа послушања и живот крајње скромности. Иако је био образован човек, није истицао своје знање, већ је живео у смирењу, ћутању и подвигу. Истовремено је био важан сарадник духовног и мисионарског круга владике Николаја. Преводио је и приређивао аскетску литературу, текстове светих отаца и духовне поуке намењене народу.
◾Од тридесетих година 20. века везује се за богомољачки покрет и црквене часописе. Преводио је поуке Светог Антонија Великог, Светог Јефрема Сирина, Светог Јована Златоустог и других отаца, а од 1935. године уређивао је „Мисионар“, „Мали мисионар“ и сродна издања. Његова реч била је једноставна, строга и усмерена на покајање, молитву и духовну обнову народа.
Урамљени плакат светиња
Други светски рат
◾Уочи Другог светског рата и током ратних година, монах Јаков се јавља као ревносан проповедник и мисионар. Везује се за Жичу и Љубостињу, а касније предање му приписује и прозорљивост, односно духовну способност да предосети страдања која долазе. У тим казивањима посебно се помињу његова предсказања бомбардовања Београда и Жиче.
◾После завршетка Другог светског рата, у време нове комунистичке власти, монах Јаков је био изложен гоњењу. Према црквеном сведочењу, хапшен је, мучен и пребијан. Након што је поделио 8 хиљада примерака молитве „Оче наш“ народу око Пожаревца, у фебруару 1946. године претучен је у селу Раброву код Пожаревца. Неколико дана касније, од последица батинања, упокојио се у дому побожног домаћина Васе Поповића, након исповести и причешћа.
◾Иако је био жички монах, по сопственој жељи сахрањен је у манастиру Тумане. Његов гроб је од 1946. године постао место тихог народног поштовања. Временом се међу верницима ширило уверење о његовој светости, а посебно су се памтила сведочанства о молитвеној помоћи и исцељењима.
Свети Јаков Тумански
◾Обрећење његових моштију извршено је 21. октобра 2014. године у манастиру Тумане. Према црквеном сведочењу, мошти су пронађене целе и нетрулежне, што је снажно учврстило његово поштовање у народу. После тога се његов култ још више проширио, нарочито међу поклоницима манастира Тумане, ђацима, студентима и онима који му се молитвено обраћају за помоћ.
◾Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 2017. године прибројао га је лику светих под именом преподобни Јаков Нови Тумански. Његов празник установљен је 8/21. августа, истог дана када се прославља и Свети Зосим Тумански. Тако је монах Јаков, некадашњи Радоје Арсовић, постао један од новопрослављених српских светитеља.
◾Преподобни Јаков Нови Тумански остао је упамћен као човек који је спајао образовање и смирење, европско образовање и монашку једноставност, мисионарску реч и исповедничко страдање. Његов живот сведочи о драматичној судбини српског народа у 20. веку: рату, расејању, духовној обнови и страдању Цркве под комунизмом. Данас се његово име чува у Жичи, Туману, ивањичком крају и народном сећању као пример тихе, постојане и жртвене личности.
Слава прецима!
