◾Манастир Светог Николе код Куршумлије једна је од најстаријих и најзначајнијих задужбина Стефана Немање и један од бисера српске средњовековне цркве. Налази се у области Топлице, недалеко од данашње Куршумлије, у крају који је у 12. веку имао велики значај за Немањин успон. Манастир је посвећен Светом Николи, а подигнут је у време када је Немања још управљао источним областима српске земље.
◾Подизање манастира најчешће се смешта у период између 1159. и 1166. године, мада се у изворима јављају и нешто шири оквири, од око 1152. до 1166. године. У науци постоји расправа да ли је Немања прво подигао овај манастир или оближњи манастир Пресвете Богородице. Доментијан је предност давао Богородичином манастиру, док Свети Сава наводи да је црква Светог Николе била прва. Због тога се манастир Светог Николе често сматра једном од најранијих, а можда и првом Немањином задужбином.
◾Ова светиња је настала у време када се Стефан Немања политички уздизао и учвршћивао своју власт. Према предању и историјским тумачењима, подизање манастира изазвало је сукоб са његовом браћом, која су оспоравала његово право да самостално гради задужбине. Недуго затим, Немања је постао велики жупан, а простор око Куршумлије постао је једно од важних средишта његове власти.
◾Куршумлија се у средњем веку помињала као Бела Црква, а то име се доводи у везу са светлим, оловним крововима храмова који су се белели на сунцу. У близини манастира постојао је и Немањин двор, што показује да овај простор није био само монашко, већ и политичко средиште ране немањићке државе. Каснији назив Куршумлија потиче од турског израза који се везује за „оловну цркву“.
◾После стицања аутокефалности Српске цркве 1219. године, манастир Светог Николе постао је седиште Топличке епископије. То му је дало изузетан црквени значај, јер је постао један од епископских центара новоорганизоване Српске архиепископије. Топличка епископија се помиње кроз средњи век, а чак и у првој половини 16. века јавља се податак о топличком митрополиту, што сведочи о дугом трајању црквеног живота у овом крају.
◾Архитектонски, манастир Светог Николе припада слоју српске средњовековне градње и најављује развој рашке школе. У основи је једнобродна црква са троделним олтарским простором и куполом. У њеној архитектури видљиви су византијски утицаји, али и облици који ће касније постати препознатљиви за српску сакралну архитектуру Немањића.
◾Црква је током векова више пута дограђивана. После оснивања Топличке епископије, Стефан Првовенчани је на западној страни доградио припрату са две куле, док је краљ Милутин у 14. веку подигао капелу уз северну страну храма. Ове доградње сведоче да манастир није био заборављен после Немање, већ да је остао важан и за касније владаре из династије Немањића.
◾Унутрашњост храма некада је била живописана, али су фреске током времена готово потпуно страдале. Сачуван је само мањи број фрагмената, међу којима се помињу остаци фресака из 14. века, као и делови представа епископа и Богородице. Иако је живопис већим делом изгубљен, сама архитектура манастира остала је драгоцен доказ уметничких и духовних почетака Немањине Србије.
◾После османског освајања, манастир је постепено губио значај и страдао као и многе српске светиње. После Велике сеобе Срба 1690. године црква је остала пуста, а Турци су са ње скидали олово са крова, које је коришћено за израду муниције. У 18. веку храм је био напуштен, а у 19. веку додатно рушен и развлачена је његова грађа.
◾Први озбиљнији радови на заштити започели су 1910. године, када је Народни музеј у Београду предузео кораке за поправку и покривање цркве. После Другог светског рата настављена су истраживања и обнова, са прекидима све до почетка 21. века. Манастир је данас под заштитом државе и има статус споменика културе од изузетног значаја.
◾Манастир Светог Николе код Куршумлије има посебно место у српској историји јер стоји на самом почетку Немањиног државног и ктиторског деловања. Он повезује Топлицу, прве Немањине задужбине, стварање рашке архитектуре и оснивање Српске цркве као самосталне институције. Због тога је ова светиња археолошки и архитектонски споменик, као и један од сведока српске средњовековне државе.
Слава прецима!
