◾Црква Лазарица у Крушевцу, посвећена Светом првомученику и архиђакону Стефану, једна је од најзначајнијих светиња моравске Србије и придворна црква кнеза Лазара Хребељановића. Подигнута је унутар утврђеног Лазаревог града, у средишту тадашње српске престонице. Њено место у историји није само верско, већ и државно: Лазарица је била храм владарског двора, симбол новог политичког средишта Србије после Маричке битке и један од најлепших споменика моравске архитектуре.
◾Кнез Лазар је Крушевац изабрао за своју престоницу у другој половини XIV века, у времену када се српска држава после распада Душановог царства изнова организовала око нових обласних господара. Град је настајао као утврђено управно, војно и духовно средиште, а Лазарица је у том простору имала улогу придворне богомоље. Најчешће се сматра да је подигнута између 1377/1378. и 1380. године, мада се у појединим локалним изворима помињу и 1375/1376. година.
◾Према сведочењу Константина Филозофа, кнез Лазар је у Крушевцу подигао „најкраснију цркву“ посвећену Светом Стефану, заштитнику династије Немањића. Посвета овом светитељу имала је велики значај, јер је Лазар тиме наглашавао везу своје власти са немањићком традицијом. У народном памћењу храм је касније постао познат као Лазарица, по свом ктитору и најважнијој личности косовског предања.
◾Архитектонски, Лазарица припада раном кругу моравске школе. Црква је триконхалне основе, са куполом над средишњим простором и припратом изнад које се уздиже кула-звоник. Њена спољашњост је нарочито препознатљива по наизменичним редовима камена и опеке, декоративним луковима, розетама, преплетима и богатом каменом украсу. Тај склад грађевинске форме и украса чини Лазарицу једним од најрепрезентативнијих примера српске средњовековне архитектуре.
◾Историјски значај Лазарице појачава њена веза са Косовским заветом. Према предању, управо су се у овој цркви причестили српски ратници пре поласка у Косовску битку 1389. године. Иако овај податак треба посматрати као предање, а не као строго документовану чињеницу, он показује колико је Лазарица дубоко ушла у српско историјско памћење као храм Лазареве државе и симбол духовне припреме за најважнији догађај средњовековне српске историје.
◾После Косовске битке и постепеног слабљења српске средњовековне државе, Крушевац је трпео честе нападе, а 1455. године пао је под османску власт. Судбина Лазарице била је нераздвојна од судбине града. Током векова османске власти храм је био оштећиван, запуштан, поправљан и мењан, али је сачувао основни облик и значај као један од највидљивијих трагова Лазаревог времена.
◾Посебно питање у историји Лазарице односи се на њен живопис. Данас се сматра да није сигурно доказано постојање сачуваног средњовековног фреско-сликарства из Лазаревог доба. Најстарији поузданији трагови живописа везују се за касније векове, посебно за XVIII и XIX век. Обнова живописа забележена је 1843. године, а 1844. израђен је иконостас, који се најчешће доводи у везу са Живком Павловићем.
◾Велика обнова Лазарице изведена је почетком XX века, у периоду од 1904. до 1908. године, под руководством архитекте Пере Ј. Поповића. Тада је храму у великој мери враћен изглед који данас препознајемо. Након Другог светског рата уследила су археолошка и конзерваторска истраживања читавог комплекса Лазаревог града, нарочито у периоду од 1961. до 1971. године. Лазарица и остаци средњовековног Крушевца проглашени су спомеником културе од изузетног значаја 1979. године.
◾Данас је Лазарица један од најважнијих симбола Крушевца и српске средњовековне државности. Она сведочи о времену кнеза Лазара, о последњем великом успону српске државе пре Косовске битке, али и о дугом трајању народног памћења. Као храм, споменик културе и место сећања, Лазарица остаје камени знак Лазареве Србије, моравске уметности и косовског завета.
Слава прецима!
