◾Манастир Ђурђеви ступови представља једну од најстаријих и најзначајнијих српских средњовековних светиња, смештену на узвишењу изнад Новог Пазара, на простору Старог Раса. Посвећен је Светом великомученику Георгију, односно Светом Ђорђу, а његов назив потиче од две високе куле — ступе, које су красиле западни део цркве. Манастир је једна од првих великих владарских задужбина династије Немањића и део је целине „Стари Рас и Сопоћани“, уписане на Унескову листу светске културне баштине 1979. године.
◾Према предању које бележи Стефан Првовенчани, Стефан Немања се за време заточеништва у једној пећини у Расу заветовао Светом Ђорђу да ће му подићи храм ако буде ослобођен. Након што је преузео врховну власт у српским земљама 1166. године, Немања је започео градњу манастира. Црква је завршена 1171. године, што потврђује ктиторски натпис на западном порталу, а осликана је око 1175. године.
◾Ђурђеви ступови су подигнути на изузетно промишљеном месту — на врху брда које доминира долинама Рашке и Дежеве, недалеко од Петрове цркве, старог духовног средишта рашке епископије. Такав положај није био случајан: манастир је био видљив издалека и деловао је као духовни светионик тадашње Рашке. Његов положај сведочи о намери Стефана Немање да веру, државу и владарски ауторитет повеже у јединствену идеју српске средњовековне државности.
◾Архитектонски, манастир има посебно место у српској уметности 12. века. Црква Светог Ђорђа сматра се једним од првих и најважнијих остварења рашке школе, у којој се спајају византијски унутрашњи простор и романички облици спољашње архитектуре. Грађевина је једнобродна, са олтарским простором, централним подкуполним делом и припратом. Посебност храма чиниле су две бочне куле високе око двадесет метара, које су имале функцију звоника и по којима је манастир добио име.
◾Манастир је одмах по оснивању стекао велики углед. У 13. веку спадао је међу „краљевске манастире“, а у Студеничком типику игуман Ђурђевих ступова помиње се на првом месту међу шесторицом игумана који учествују у избору студеничког игумана. Ово показује да манастир није био само Немањина лична задужбина, већ једно од важних духовних и институционалних средишта средњовековне Србије.
◾У време краља Драгутина манастир добија нови значај. Драгутин је био други велики ктитор Ђурђевих ступова: старао се о манастирској заједници, доградио цркву, осликао припрату и улазну кулу претворио у капелу са гробном функцијом. После сабора у Дежеви 1282. године, на коме је власт предао брату Милутину, тај важан државни тренутак био је осликан у капели манастира. Драгутин је, по сопственој жељи, после смрти 1316. године пренет и сахрањен у Ђурђевим ступовима.
◾Током османске власти манастир је постепено страдао и губио некадашњи значај. Крајем 17. века манастирски живот је био озбиљно угрожен, а 1689. године манастир је запустео. Временом су ватра, ратови и рушења тешко оштетили цркву и манастирски комплекс, а камен са рушевина уграђиван је у оближња утврђења. У 19. век Ђурђеви ступови улазе као рушевина, али су путописци и истраживачи оставили драгоцена сведочанства о њиховом изгледу и значају.
◾Систематска истраживања и делимична обнова манастира започели су у другој половини 20. века. Обновљени су важни делови храма и манастирског комплекса, али је посебно значајна била и духовна обнова. Манастир, који је вековима био разрушен и напуштен, постепено је поново оживео као место молитве, монашког живота и сећања на почетке српске државности.
◾Данас су Ђурђеви ступови симбол Старог Раса, Немањићке државе и духовног почетка српске средњовековне културе. Као задужбина Стефана Немање, место везано за краља Драгутина и један од најстаријих српских манастира, ова светиња сведочи о вековној вези вере, државе и народа. Њена историја, од Немањиног завета до савремене обнове, остаје једно од најважнијих сведочанстава српске историје и духовног памћења.
Слава прецима!
