◾Стефан Лазаревић командовао је српским витезовима у бици код Ангоре 1402. године, где је његов офанзивни јуриш остао упамћен као један од најупечатљивијих детаља битке. Пораз османлијске војске, чији је и Стефан Лазаревић као вазал био део, отворио је Србији могућност за обнављање државности након периода турске власти и притиска.
◾ Битка код Ангоре одиграла се 1402. године, на равници Чубук (око данашње Анкаре) између војске султана Бајазита и средњеазијског (монголског) освајача Тамерлана. У њој су се суочиле две најмоћније армије тог доба, и на њу историја гледа као на тренутак када је „победа Монгола над Османлијама зауставила експанзију Османске империје“.
◾ Србија је после Косовске битке формално била вазал Османлија и морала је признати врховну османску власт. Деспот Стефан Лазаревић је био условљен од стране султана, по коме је био обавезан да дође Османлијама у помоћ са 20.000 војника, којима је лично морао командовати. У стварности, у поход, Стефан је довео око 2.000 српских ратника, међу којима је било 500–600 тешко оклопљених коњаника.
◾ На бојном пољу српске трупе налазиле су се на османском десном крилу под вођством деспота Стефана. Рано у зору Тамерланова војска извршила је жесток напад, али су се наши витезови храбро супротставили. Према хроничарима, „српски коњаници растерали су монголске стрелце на коњима и сударили се са монголском коњицом која је под силним налетом тешко оклопљених српских коњаника почела да попушта и да се повлачи“. Након брзог јуриша српске коњице, Бајазит је у једном тренутку, у страху да ће му лево крило бити одсечено, заповедио повлачење свог левог крила ка центру.
◾ Услед панике, Тамерланова коњица збрисала је остатак османских трупа. Стефан је остао одсечен од османског центра који је још пружао отпор. Када је видео да је османска војска масовно напушта бојно поље, деспот је одлучио да се повуче. У том тренутку покушао је да продре до самог Бајазита. Њихова борба била је тако јуначка да је чак и сам Тамерлан остао задивљен храброшћу Срба.
◾ Бајазит је још увек држао центар са јањичарима, али је крајем дана, у покушају бекства, пао с коња и био заробљен. То је значило слом Бајазита и почетак периода унутрашњих сукоба за власт у Османском царству.
◾ После битке, Стефан Лазаревић је безбедно напустио Малу Азију. На повратку је посетио Цариград, где га је византијски цар Јован VII дочекао и доделио му често поменуту титулу „деспота”, највише византијско достојанство после царског. Ова титула потврдила је његов значај у региону.
◾ Пораз Османлија у бици код Ангоре отворила је Србији могућност за консолидовање државе. Деспот Стефан је успео да учврсти власт унутар земље, а за време његове владавине и током власти наследника Ђурђа Бранковића, српска деспотовина доживљава поновни процват и обнову државности.
Слава прецима!
