◾Краљ Александар Обреновић рођен је 2/14. августа 1876. године у Београду, као прворођено дете краља Милана и краљице Наталије Обреновић. Са навршених седам година започиње основно школовање. Упоредо са основним имао је и војничко образовање као редов. За своје заслуге произведен је у чин каплара.
◾Школовање је било под строгим надзором краља Милана који је краљевићу за главног гувернанта одредио Лазара Докића. Архимандрит Нићифор Дучић био му је професор историје и црквеног права. Млади краљевић био је одличан ученик са натпросечним знањем из свих предмета.
◾Школовање је 1887. године, попут оца, наставио у париском Лицеју. Старатељство о њему су водили Јован Ристић и Коста Протић. Врло добро је научио француски и руски језик. Александрово узорно школовање било је уједно испресецано и великим трзавицама између његових родитеља.
◾Након споразума склопљеног између краља Милана и краљице Наталије, краљевић Александар је мимо своје воље морао са мајком да напусти Београд, али је потом враћен у Србију. Предајом краљевске власти сину Александру, краљ Милан је одредио да његови намесници буду Јован Ристић, Коста Протић и Јован Белимарковић. Краљ Милан је абдицирао 1889. године.
◾Извео је државни удар тако што је сменио намесништво пре свог пунолетства и натерао министре и намеснике на оставку, претећи им војском. То се десило 1. априла 1893. године. Александар је увек настојао да избегава страначке владе и спреман је био да прави владе само са камарилом, која ће бити двору на услузи.
◾У част ступања на престо младог краља Александра, 5. марта 1889. године, у Саборној цркви, одржана је литургија и благодарење у његову част. Затим, 20. јуна 1889. године, на великој прослави поводом 500 година од Косовског боја у манастиру Жича, обављено је миропомазање краља Александра I Обреновића.
◾Александар наставља школовање у Београду, али овога пута под надзором својих намесника и старатеља. На завршном годишњем испиту пред комисијом је постигао одличан успех.
◾Александар се наизменично сусретао са мајком и оцем, позивајући их да дођу у Србију, али до тога није дошло. Међутим, на крају је успео да доведе своју мајку Наталију на двор 1895. године, под условом да његов отац Милан не буде у земљи. Разлог што је то желео је да би провео више времена са Драгом Машин, чланом дворског особља његове мајке – краљице Наталије.
◾Већ наредне, 1896. године, на Васкрс, од 21. марта до 25. марта, краљ Александар је боравио у посети манастиру Хиландар. Током своје посете одликовао је манастирске духовнике и даровао царској Задужбини износ од 15.000 динара у злату. Такође је обећао новчану помоћ којом ће касније бити отплаћен дуг манастира. Овакав дар Хиландару онемогућио је његов пад у бугарске руке.
◾У том периоду, Александар је балансирао и политици између радикала и либерала. Пребацујући своју подршку, у складу са његовим интересима. Такође је балансирао и у односима са својим родитељима.
◾У наредном периоду, његов отац Милан се вратио у земљу и постао командант активне војске, указом владе 1898. године. То је значило да он више неће напуштати земљу, али и да земљом неформално, али де факто управљају два краља.
◾Женидба краља Александра је постајала све већа тема расправа, притом што су његови родитељи вукли на политичке различите стране. Отац Милан на Аустроугарску, а мајка Наталија на Руску страну. Преговарало се са неколико европских принцеза, али безуспешно. Такође, ту је било и питање наследника.
◾Међутим, краљ Александар је до тада био у дугој вези са Драгом Машин, али никоме није падало на памет да ће она бити његова изабраница на крају. Он је његову одлуку саопштио и са њом се није слагала већина јавности, као и Влада, чији је председник желео да поднесе оставку. Александар се ипак верио са Драгом, 8. јула 1900. године.
◾Само венчање се догодило 23. јула 1900. године, у Саборној цркви, у Београду. Високе младенце венчао је митрополит Инокентије уз саслужење осталих црквених великодостојника. Драга није била на добром гласу, била је дворска дама и удовица, 10 година старија од краља за коју се сумњало да не може да има децу.
◾У потоњем периоду, Александар је политику приближио Русији, после изненадне смрти оца 1901. године, и немогућности да његово тело пренесе у Србију, јер то није дозвољавао аустроугарски цар Франц Јозеф. То је довело до доношења Априлског устава, али и јачања радикала на политичкој сцени. Догађаји у Србији су се одвијали веома брзо, али ни мало повољно.
◾У том периоду, дошло је до сазнања да је трудноћа краљице Драге заправо лажирана, те да она није уопште трудна. То је разбеснело руски двор, који је отказао свој пријем, а због тога је Александар интензивирао сарадњу са Аустроугарском. Ситуација се погоршавала из дана у дан, а гласине су кружиле о завери против краља и краљице.
◾Оно што је сада познато је да су већ после веридбе краља Александра, почела окупљања официра који се нису слагали са краљевом одлуком, са циљем да се уклони династија Обреновића која је била на трону Србије. У првим плановима није било убиство краља, већ протеривање краљице Драге, али се касније закључило да ће морати доћи до промене династије на трону.
◾Више није било препрека које би омеле заверенике. У ноћи између 28. и 29. маја 1903. године, капије Двора су биле отворене. У Двор су потом ушли капетан Драгутин Димитријевић Апис, поручник Анта Антић, пуковник Александар Машин и Ђорђе Генчић. Са њима су били и остали учесници завере који су извршавали унапред утврђене обавезе. У општем метежу који је настао, било је погинулих на обе стране.
◾Апис је рањен од стране једног стражара у груди, леви кук и бутину, али је преживео. Завереници су стигли до спаваће собе краљевског пара, али их тамо нису пронашли. Претраживали су цео двор и тражили од краљевог ађутанта, генерала Лазара Петровића, да их одведе до краља и краљице, који су били у тајној одаји. Ипак, у једном тренутку, запажена су тајна врата испод завеса, а краљ и краљица су пронађени…
◾Краљица Драга је скочила у загрљај Александру покушавајући да га својим телом заштити од куршума. Потом је уследила страховита пуцњава свих завереника који су се налазили у просторији. Краљица Драга је убијена са осамнаест, а краљ Александар са чак тридесет метака. Завереници су у наступу беса наставили да касапе и мрцваре краљичино тело. Када се све завршило, тела краља и краљице су кроз прозор бачена у дворски парк.
◾Након обављене лекарске обдукције, тела краља Александра и краљице Драге стављена су у металне сандуке, а потом у поноћ 30. маја 1903. године, у пратњи два завереника и једног вода војника у највећој тајности, обичним колима одвезена у стару Цркву Светог Марка. Без звона, почасти и церемонија које се приређују на сахранама владара, опело је одржано, а потом су оба сандука спуштена у гробницу.
◾Исте ноћи убијена су и браћа Драге – Никодије и Никола Луњевица, као и председник владе Димитрије Цинцар-Марковић. Како није било наследника, Петар Карађорђевић је именован за краља и доведена династија Карађорђевића на престо Србије. Лоза Обреновића је била угашена.
◾Александар Обреновић је био последњи Обреновић, краљ чија је владавина обележена скандалима, отпором јавности, неслагањем са политиком и гушењем демонстрација.
Слава прецима!
