◾Манастир Љубостиња једна је од најзначајнијих задужбина позног српског средњег века и један од најлепших споменика моравске школе архитектуре. Налази се у долини Љубостињске реке, недалеко од Трстеника, у мирном природном окружењу које је вековима било погодно за монашки живот. Манастир је посвећен Успењу Пресвете Богородице и подигнут је крајем XIV века као задужбина кнегиње Милице, супруге кнеза Лазара.
◾Градња манастира започела је око 1388. године, у време непосредно пре и после Косовске битке. Према предању, манастир је подигнут на месту где су се кнез Лазар и кнегиња Милица први пут срели. После Косовске битке 1389. године, кнегиња Милица се замонашила под именом Евгенија и управо у Љубостињи провела последње године живота, заједно са монахињама међу којима су биле и удовице српских властелина погинулих на Косову.
◾Архитектура манастирске цркве представља изузетан пример моравског стила, који се одликује богатом каменом декорацијом, розетама и складним обликом грађевине. Као протомајстор градње помиње се Раде Боровић, чије је име уклесано на прагу храма. Манастирски живопис настао је почетком XV века, а осликао га је монах Макарије, оставивши значајан траг у српском средњовековном сликарству.
◾Манастир Љубостиња има посебан историјски значај јер су у њему сахрањене две велике личности српске историје: кнегиња Милица и монахиња Јефимија, удовица деспота Угљеше Мрњавчевића и једна од првих српских књижевница. Њихов духовни и културни утицај оставио је дубок траг у српској средњовековној традицији и култури.
◾Током векова османске власти манастир је више пута страдао, посебно у време устанака крајем XVIII века, када је био паљен и оштећен. Ипак, захваљујући обнављању и бризи верника, Љубостиња је опстала као духовни центар у којем се чувала традиција и српска култура.
◾Данас манастир Љубостиња представља једно од најзначајнијих културних споменика из средњег века. Као задужбина кнегиње Милице и место где почивају значајне личности српске историје, ова светиња остаје симбол вере, страдања и истрајности српског народа кроз векове.
Слава прецима!
