◾Краљица Марија Карађорђевић (дев. фон Хоенцолерн) је рођена 1900. године у Готи у Немачкој, а основно образовање стекла је на румунском двору. Ћерка румунског краља Фердинанда, као друго од шесторо деце, њена прабаба по мајци је била енглеска краљица Викторија.
◾После завршетка Првог светског рата, наставила је школовање у Енглеској. Осим матерњег језика, добро је говорила енглески, немачки и француски, а кад је постала југословенска краљица, научила је и српски језик. Сматрана је једном од најлепших принцеза Европе.
◾Венчање југословенског краља и румунске принцезе је био светски догађај. Припреме за венчање су трајале дуго и биле веома детаљне. Брак је био уговорен, како је било и уобичајено. Њој се свидео краљ Александар, те су њих двоје од почетка имали пријатан пријатељски однос пун поштовања.
◾За краља Александра Карађорђевића се удала 8. јуна 1922. године по православном обреду у Саборној цркви Св. Архангела Михаила у Београду. Учествовала је у уређивању краљевског двора на Дедињу од 1924. до 1929. године. У слободно време се бавила сликарством и вајарством. Југословенска краљица се никад није бавила политиком, није покушавала да утиче на свој супруга, краља Александра, у политичким питањима.
◾У браку са краљем Александром је родила троје деце. Три сина: Петар, Томислав и Андреј. Одмах после удаје помно је изучила српске обичаје. Из њених личних преписки сазнајемо да је била посвећена мајка, фокусирана на породицу. Такође сазнајемо да је маштала о обичном животу, далеко од краљевских правила и норми.
◾Краљица Марија је својим елегантним одевањем и префињеним укусом стекла титулу прве даме Краљевине, а може се рећи и читавог Балкана. Одисала је лепотом, скромношћу, пожртвованошћу. Њена страст је била вожња аутомобила, као један од ретких жена које су возиле у то време.
◾Била је скромног карактера, разумевања за напаћену земљу, те је због тога организовала хуманитарне балове, обилазила школе, болнице, обданишта, поклањала је новац добротворним удружењима, оснивала добротворне фондове. Народ ју је због тога много волео, писао песме о њој и славио њену доброту.
◾Такође, одликовале су је непосредност, природа у комуникацији и једноставност у интеракцији са дворским особљем. Занимљиво је да се „Краљичина плажа“, близу Светог Стефана у Црној Гори, зове по њој, јер се ту купала и волела да одмара, у близини летњиковца виле Милочер.
◾Може се рећи да је други део њеног живота почео након атентата њеног мужа, краља Александра, у Марсеју 9. октобра 1934. године. Од тада, њен живот постаје трновит. Краљица Марија је достојанствено поднела губитак свог мужа, са само 34. године и три сина. Црнину је носила две године након смрти мужа и за то време потпуно се предала образовању својих синова и добротворном раду.
◾Према тестаменту краља Александра, који није оставио никаква овлашћења својој супрузи, формирано је трочлано Намесништво које ће владати до пунолетства престолонаследника. Намесништвом је председавао краљев стриц, кнез Павле Карађорђевић којем је припала брига о васпитању и школовању краља Петра Другог све до његовог пунолетства.
◾Краљица Марија је личним средствима помогла зидање Дечје клинике у Тиршовој улици и Института за онкологију. Због школовања своје деце решила је да се привремено настани у Енглеској 1938. године, повучено у малој кући, близу Лондона.
◾Почетком Другог светског рата и после капитулације југословенске војске, 17. априла 1941. налазила се у Енглеској са Томиславом и Андрејем. Краљ Петар Други је постао симбол отпора према Хитлеру, а краљица Марија – симбол мајке мученице и удовице.
◾Она је наставила неумољиво да ради при Црвеном крсту, где је слала помоћ логорима широм Европе, у храни и осталим потрепштинама, које се мере преко неколико милиона килограма. У мемоарима принца Ђорђа, њеног девера, остало је заблежено његово мишљење да „краљица Марија заслужује поштовање равно светици“.
◾Живела је са синовима Томиславом и Андрејем у малој сеоској кући, када је постало извесно да се никада неће вратити у Југославију јер им је нова власт одузела све привилегије и имања, породица се повукла. Краљица Марија је наставила живот мирним сеоским животом. Синови су јој се бавили пољопривредом, а она је обављала кућне послове, а у слободном времену сликала и вајала.
◾И даље је славила породичну крсну славу, поштовала све православне празнике, посебно Божић и Ускрс, али здравље ју је полако напуштало. Пред крај живота, понестало јој је средстава па је била приморана да продаје свој накит за лекове.
◾Краљица Марија умрла је у 61. години. Опело јој је по православним обичајима служено у храму Светог Саве у Лондону, који је она подигла. Сахрањена је у Виндзору, близу гроба енглеске краљице Викторије, своје прабаке. Њени остаци данас почивају на Опленцу, у породичној цркви династије Карађорђевић.
◾Владика Николај Велимировић писао је у своје време да је народ у Марији Карађорђевић нашао све оно за чиме је жудео: идеалну владарку, добру супругу, пожртвовану мајку, вредну домаћицу, достојанствену краљицу.
Слава прецима!
