◾Јанко Вукотић је рођен 18. фебруара 1866. године у Чеву, у тадашњој Књажевини Црној Гори, у познатој породици Вукотића, која је била у сродству са краљевском династијом Петровић Његош – његов отац Станко био је сердар и сенатор, а Јанко је био братанац краљице Милене, супруге краља Николе.
◾У младости је завршио основну школу на Чеву и школовање наставио на Цетињу, а потом је као питомац краљевске државе походио Војну академију у Модени (Италија), коју је завршио 1886. године, што је битно утицало на његову каснију војничку каријеру.
◾После повратка у Црну Гору, Вукотић је постепено напредовао у војној служби и политичким функцијама. Још 1902. године постао је бригадир, а у оквиру реформе црногорске војске нарочито се истакао у операцијама које су довеле до његовог пуног афирмисања.
◾Још пре Балканских ратова био је члан Државног ратног савета и министар војни у Влади Црне Горе, а након постизања независности земље постепено је преузимао и веће командне дужности.
◾Када су Балкански ратови почели 1912. године, Вукотић је командовао Источним одредом црногорске војске, која је дејствовала у Новопазарском санџаку, Вaсоjeвићима и Метохији. Под његовом командом Црногорци су напредовали преко Рожаја до Пећи и Дечана, где су се успешно борили уз српске снаге.
◾За своје заслуге у Првом балканском рату Вукотић је проглашен за сердара – једна од највиших војних титула у црногорској традицији. У Другом балканском рату командовао је црногорском дивизијом у оквиру српске Прве армије против Бугара, учествујући у одлучујућим борбама.
◾Са супругом Милицом имао је двоје деце: Василију и Вукашина. Василија је била један од његових сарадника у свим ратовима. Најпре се као петнаестогодишњакиња, у балканским ратовима добровољно пријавила као болничарка, а после је била шифрант у његовом штабу и војсци је преносила његове наредбе.
◾Са почетком Првог светског рата 1914. године преузео је улогу начелника штаба Врховне команде Црногорске војске и команданта Херцеговачког одреда, који је био најјача формација у војсци са око 15.000 војника. Под његовом командом, ове јединице су почеле офанзивне операције како би одржале линије одбране и угрозиле непријатеља на различитим фронтовима.
◾Један од најзначајнијих догађаја био је противудар црногорске и српске војске код Мојковца, на Божић 1916. године, када је Вукотић са Санџачком војском одбацио аустроугарске снаге и тиме омогућио повлачење српске војске преко Црне Горе и Албаније ка Јадранском мору – пресудан моменат за опстанак српске војске.
◾ Регент Александар I Карађорђевић, током проласка кроз Црну Гору одликовао је сердара Јанка Вукотића са три највиша ратна одликовања истовремено: Карађорђева звезда са мачевима, Бели орао са мачевима и Обилића медаљом.
◾Након ових борби и све теже ситуације на фронту, Црна Гора је капитулирала 1916. године. Вукотић је тада потписао наредбу о капитулацији и био интерниран од стране Аустроугарске – прво у мађарски логор Болдогасоњ, затим у аустријски Карлштајн, а потом у логор у Осијеку.
◾Након завршетка рата и окупације Црне Горе, Вукотић се 1919. године прикључује Војсци Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и добија чин генерала. Током 1926. године унапређен је у чин армијског генерала у Краљевини СХС.
◾Поред војничке каријере, Вукотић је имао и значајну политичку улогу: био је председник Владе Краљевине Црне Горе од 6. маја 1913. до 25. децембра 1915. године, а у том периоду обављао је и функцију министра војног и министра иностраних послова у влади.
◾Јанко Вукотић је такође био генерал–ађутант краља Николе, а после уједињења постао је члан војног савета и ађутант краља Александра I Карађорђевића.
◾Преминуо је 4. фебруара 1927. године у Београду, у Краљевини СХС, и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду – месту које је резервисано за истакнуте личности државе.
◾У историји Јанко Вукотић остаје упамћен као један од најзначајнијих српских војсковођа свог времена – човек који је у важним историјским тренуцима предводио војску, бранио српске интересе на бојном пољу и утицао на судбину народа у балканским ратовима и Првом светском рату.
Слава прецима!
