◾Драга Љочић је рођена 28. фебруара 1855. године, у Шапцу. Рођена је као пето и најмлађе дете богатог шабачког трговца Диме Љочића, цинцарског порекла. Када је имала седам година отац је осиромашио, остао без имања и наставио да ради као слуга бавећи се пекарским занатом.
◾Основну школу је завршила у Шапцу, а затим се преселила у Београд, код своје бивше учитељице, која је прешла да ради као наставница Више женске школе. После тога, слушала је наставу на природно-математички одсек Велике школе, а затим је 1872. отишла у Цирих да као прва девојка из Србије студира медицину.
◾У то време, око 1870их година, Србија је јавно полемисала о разним питањима, попут „Да ли је жена способна да буде равноправна са човеком?“. То су биле уобичајене теме у свету, који се мењао све више из године у годину. Чак је Универзитет у Цириху први у Европи који је дозволио женама да студирају 1863. године.
◾Студије је прекинула јуна 1876, када је почео Први српско-турски рат, вратила се у Србију да би радила као медицинска сестра. Лечила је рањенике у Београду и болници у Свилајнцу и за време борби у Шуматовцу. По завршетку Другог српско-турског рата имала је чин санитетског поручника.
◾У фебруару 1978. вратила се поново у Цирих да би 1879. завршила студије и постала доктор медицине, бабичлука и очних болести. Тако је са 24 године када је постала прва жена лекар код Срба. По завршетку студија вратила се у Србију, код брата Ђуре, у Београд. Исте године обратила се Министарству унутрашњих дела и затражила дозволу за бављење лекарским позивом.
◾Министар је намеравао да јој одбије молбу без обзира што је у то време у Србији било врло мало лекара, углавном странаца. На крају је ипак попустио, након личних ургенција краљице Наталије, одређена је комисија да претходно положи државни испит, иако има диплому, што је и учинила врло лако, а затим постала члан Српског лекарског друштва.
◾На почетку своје радне каријере, радила је приватно, јер посао у државној служби није могла да добије, због тога што није могла да служи војску. Тада се разболела, па је отишла у санаторијум на Крим на лечење. Тек јула 1882. нови министар унутрашњих дела, Милутин Гарашанин, поставио ју је за лекарског помоћника у Општој државној болници, тада највећем лечилишту у Србији, без права на пензију и повишицу!
◾У јануару 1883. удала се за Аранђела Рашу Милошевића, новинара, једног од оснивача Радикалне странке и члана њеног Главног одбора и уједно постала прва жена у Србији која је после венчања задржала своје породично презиме. Као супруга политичког противника режима имала и великих проблема.
◾По избијању Тимочке буне 1883. ухапшен је супруг Раша. Месец дана касније је родила ћерку, а брзо затим преки суд у Зајечару је осудио је Рашу Милошевића на смрт. Срећом, истог дана краљ Милан га је заједно са Пером Тодоровићем помиловао и послао на шест година робије у пожаревачком затвору. Драга је тада остала да се сама брине о беби и његовим старим родитељима, бавећи се истовремено и лекарском праксом.
◾За време Српско-бугарског рата 1885. године, Драга је радила као једини лекар чак у три београдске болнице. Почетком 1886. године Раша се вратио кући, а крајем исте године родила се и њихова друга ћерка. Њих двоје укупно су имали четири ћерке Спомену, Радмилу Зору и Олгу.
◾С обзиром да је била жена, и даље није била изједначена са својим колегама због чега се жалила, а због тога бива отпуштена. Заједно са Саром Карамарковић 1904. основала је „Материнско удружење”, установу која је имала задатак да смањи смртност одојчади и збрине напуштену и на улици остављену децу.
◾Пет година је била председница овог хуманог удружења и лекар добровољац у Дому. Лечила је као волонтер и ученице Радничке школе која је постојала при београдском Женском удружењу. За новац је радила једино у Фабрици дувана и шибица, у којој је провела више од тридесет година.
◾По избијању балканских ратова, радила је даноноћно у амбуланти за грађанство и сиротињу. По избијању Првог светског рата 1914. породица се повукла у Ниш, где су Драга и њена ћерка радиле најпре у тамошњој болници.
◾Касније се породица поделила, па су Раша и ћерка Радмила прешли преко Албаније, отишли на Крф и на Солунски фронт. А Драга се са остале три кћери пребацила у Лозану, одакле је организовала слање пакета заробљеницима у немачким и мађарским логорима.
◾Иако у мирнодопским условима формално није била изједначена са мушкарцима, за време ратова Драга Љочић је имала потпуно признат статус лекара. Све време трајања ратова она је као лекарка радила равноправно са колегама.
◾У земљу се вратила 1919. После рата учествовала је у формирању Женског лекарског друштва (1920) и била њена прва преседница. Учествовала је у прикупљању добровољних прилога за изградњу болнице на Топчидерском брду.
◾Била је велики хуманитарац и добротвор, бесплатно је лечила децу са др. Лазом Лазаревићем. Бавила се јавним и педагошким радом из области педијатрије.
◾Знајући стране језике, пратила је достигнућа у европској медицини, а бавила се и превођењем с руског језика. С руског је превела књигу „Гајење мале деце“. Била је један од оснивача Кола српских сестара.
◾Умрла је 5. новембра 1926. године, у својој кући на Топчидеру и сахрањена је на Новом гробљу у Београду. Данас једна улица у Београду носи њено име, као и дом здравља у Шапцу.
◾Она је једна од најзанимљивијих жена у модерној историји Србије, која је радила на измени правила која се тичу права жена и својим трудом и радом показивала да стаје раме уз раме са многим Великашима наше историје. Показала је своје безгранично и неупитно родољубље и оданост отаџбини.
Слава прецима!