◾Манастир Пећка Патријаршија представља један од најважнијих духовних и историјских споменика српске цркве. Комплекс је изграђен у клисури Пећке Бистрице, настајао је постепено од 1230-их до средине XIV века. Чине га црква Светих Апостола (централна), северно од цркве Светог Димитрија и јужно Богородичина црква са припадном црквицом Светог Николе, повезане спољном припратом.
◾У XIII веку архиепископ Арсеније I премешта седиште српске архиепископије у Пећ и подиже цркву Светих Апостола, која је живописана око 1260. године. Након тога, у XIV веку, додате су бочне цркве: Димитријева (1316–1321) и Богородичина (око 1330), коју је подигао архиепископ Данило II. Он је такође објединио целокупни манастир простор великим западним тремом.
◾Унутрашње фреске у Патријаршији, настале у 13. и 14. веку, сведоче о уметничком успону средњевековне Србије: у цркви Светих Апостола налазе се гробна обележја архиепископа Арсенија I, Саве II и Јоаникија II, а у Богородичној цркви – портрети Данила II и ктиторска композиција. У цркви Димитрија живопис приказује саборе и сцене из живота Светог Димитрија, а у припрати је насликана „Лоза Немањића“ са портретима владара од Стефана Немање до цара Душана.
◾Године 1346, под влашћу цара Стефана Душана, Пећка архиепископија уздигнута је на ранг Патријаршије, а Јоаникије II постаје први српски патријарх с престолом у овом манастиру. То ју је претворило у центар црквене моћи и духовности.
◾После пада Смедерева и смрти патријарха Арсенија II (1463), Патријаршија је престала да функционише, али је 1557. године обновљена захваљујући Мехмед-паши Соколовићу. Први обновљени патријарх био је Макарије Соколовић, а важна обнова живописа и архитектуре настављена је током 17. века, посебно под патријархом Пајсијем.
◾Упркос устанцима, сеобама и финансијским тешкоћама, Пећка Патријаршија је опстала све до 1766. године, када су је путем унутрашњих и спољних притисака фанариоти и Османско царство укинули, при чему су епархије потчињене Цариградској патријаршији.
◾У XX веку, по јединственом уједињењу Српске православне цркве 1920. године, Патријаршија је поново активирана: 1924. године, патријарх Димитрије је устоличен у Пећи, чиме је обновљен значај овог светиња као центра српског духовног и националног идентитета. Данас, Пећка Патријаршија остаје симбол трајања, вере и културног наслеђа српског народа.
Слава прецима!
