◾Манастир Жича, задужбина првог српског краља Стефана Првовенчаног и његовог брата Светог Саве, подигнут је између 1206. и 1221. године у близини данашњег Краљева. Манастирска црква је посвећена Вазнесењу Господњем (Спасовдану).
◾Жича је била прво седиште самосталне Српске архиепископије, коју је Свети Сава основао 1219. године. У њој је он крунисао свога брата Стефана за првог српског краља, чиме је обележен почетак српске краљевине и самосталности Српске православне цркве.
◾Манастир Жича је током XIII века био центар духовности, културе и просвете средњовековне Србије. У њему су преписиване књиге, састављани житија и канони, а монаси су били чувари писмености и православне вере.
◾Архитектонски, манастир припада рашкој школи. Црква је грађена од камена и опеке, једнобродна је са куполом, а фасада је била обојена јарко црвеном бојом, по чему је Жича постала једна од најпрепознатљивијих светиња у Србији. Унутрашњост красе фреске из више периода, од којих су најстарије настале у време Светог Саве, око 1220. године.
◾У Жичи су током XIII и XIV века крунисани готово сви владари из династије Немањића. По предању, манастир је имао седам врата, а сваки нови краљ улазио је на једна нова врата приликом крунисања — отуда и назив „Седмоврата Жича“.
◾Током векова, манастир је више пута страдао. У XIII веку био је разаран од Бугара, затим од Турака у XV и XVI веку. У Првом светском рату претрпео је тешка оштећења од немачких бомби, а током Другог светског рата поново је страдао, али је увек обнављан и очуван као свето место српског народа.
◾Фреске су претрпеле велика оштећења током времена, али су најзначајније сцене из Христовог и Богородичиног циклуса сачуване. Нарочито се издваја лик Светог Саве, један од најстаријих сачуваних портрета првог српског архиепископа.
◾Данас је Жича активан женски манастир и једна од најзначајнијих светиња Српске православне цркве. Обновљена је у XX и XXI веку, враћена јој је препознатљива црвена фасада и поново представља место ходочашћа, духовног мира и националног поноса.
Слава прецима!
