Jelena Balsic

Јелена Балшић (Jelena Balšić)

◾Јелена је рођена 1366. године у Крушевцу, као треће од седморо деце у браку кнеза Лазара и мајке кнегиње Милице. Имала је сестре Мару, Драгану, Теодору и Оливеру, као и два брата Стефана и Вука.

◾Верује се да је на двору стекла одлично образовање, а да је на њен развој утицала и прва српска песникиња – монахиња Јефимија, рођака њене мајке Милице. Кажу да је волела књиге, па је због тога добила и назив Учена.

◾Била је висока стаса, танког струка, златне косе и да је носила дијадему од брилијанта и сафира, личила је на брата Стефана Високог. Кажу да је била једна од најмудријих жена српског средњег века.

◾Удала се за, доста старијег, Ђурађа II Страцимировића Балшића са 20 година, господара Зете и Горње Албаније. Са њим је имала једног сина Балшу III. Њен муж јој је поверавао разне дипломатске мисије.

◾На подручју Скадра, Улциња и Бара обновила је неколико запустелих цркви и била покровитељ и заштитник православних цркви у Зети, поред значајног католичког становништва.

◾Погибија њеног оца, кнеза Лазара, у боју на Косову је засигурно потресла и започела трагичан след догађаја у њеној животу.

◾Њен муж је умро 1403. године, још један губитак, а она је помогла њиховом малолетном сину, Балши III, као намесник да управља земљом и ратује са Млецима. Тај период њене владавине је обележила њена енергичост и одлучност.

◾Владавина Јелене Балшић је такође обележена ратовањем против Венеције (1405–1409), јер је желела да под окриље Зете врати градове Скадар и Дриваст, које је Венецији уступио Ђурађ. На крају је сама склопила мир са дуждом Михаилом.

◾Она и њен син су уживали и подршку њеног брата Стефана Лазаревића. Желела је да свог сина ожени и да осигура његову владавину. Била је посвећена његовом васпитању и усмеравању да буде добар и честит владар.

◾Преудала се крајем 1411. године, за босанског војводу Сандаља Хранића, господара Хума. Тиме је омогућила сину да сачува постојеће територије, али и да се осигура од напада Млечана. Њен син је уз помоћ очуха, повратио изгубљене територије.

◾Међутим, њен син Балша умире 1421. године, у Београду, код свог ујака Стефана Лазаревића, на кога је пренео државничка права. То је још један губитак у њеном животу, који је ненадокнадив.

◾Њен други муж, Сандаљ Хранић, умире 1435. године.

◾Јелена се тада окренула духовном животу, у својој задужбини на острву Бешка, на Скадарском језеру. Мир је нашла у религијској литератури и писању.

◾Њена писма према духовнику Никону Јерусалимцу су битна заоставштина, јер представљају једне од најлепших страница српског средњовековног песништва. Данас се налазе у архиву Српске академије наука и уметности. То је најзначајнији књижевни састав средњовековне Зете.

◾Преминула је 1443. године, а сахрањена у цркви коју је и изградила, Пресвете Богородице.

◾Јелена Балшић спада међу знамените жене средњег века, које су својим животом, мудрошћу и владарским способностима обележиле ту епоху.

Слава прецима!

Корпа
Scroll to Top