◾Никола Алтомановић је рођен око 1348. године, од оца жупана Алтомана Војиновића и мајке Ратославе Младеновић, ћерке војводе Младена родоначелника династије Бранковић.
◾Николин отац Алтоман је владао Хумом, али је после његове смрти 1359. године, ту област преузео његов брат Војислав, који је потом протерао малог Николу и његову мајку са поседа и дао им врло малу област за управу.
◾Војислав је постао један од најмоћнијих великаша током распада српског царства, пандан браћи Мрњавчевић, али изненада умире 1363. године, а цела област наслеђује његова удовица и малолетни синови.
◾Никола, сада већ млади момак, чекао је своју прилику и подигао борбу против наследника свог стрица, заједно са локалним господарима. Иако веома млад, он је активно са мачем у руци узео учешће у борбама и тиме створио репутацију јаког ратника и способног војсковође.
◾Последња фаза повратка своје очевине, десила се крајем 1368. године, код Требиња, потпуном победом Николе, који после тога постаје господар некадашњих земаља његовог оца. Оне су обухватале: Рудник, Подриње, Полимље, источни део Хума, Конавле и Драчевицу.
◾Био је у борбама и споровима са свим својим суседима.
◾Пар година касније, учествовао је и у побуни против босанског бана Твртка. Међутим, оно где је веома битно његово учешће је као део Рашке властеле, на челу са Лазарем Хребељановићем и Урошем Немањићем против браће Мрњавчевић.
◾До битке је дошло на Косову, код Звечана, где се коалиција Цара Уроша, кнеза Лазара, Николе Алтомановића сукобила са војском браће Мрњавчевић. Победу су однели Мрњавчевићи, заробили цара Уроша који је признао њих за наследнике, а Никола је био рањен у току битке а неки извештаји су говорили чак и да је погинуо.
◾Због тих извештаја, његова територија је била нападнута са свих страна, од стране Лазара који је заузео Рудник, Твртко са западне стране, а савезник Санко је заузео Конавле.
◾Никола је био у тешком положају потом, али му је помоћ пружио угарски бан Никола Горјански. Њихов циљ за ову подршку је заправо био прикривен, да се унутрашње борбе у Србији наставе и слабљење државе, како би остварили проширење на југ. Никола је успео да задржи део земаља и склопи примирје са баном Твртком.
◾Напао је Дубровник, захтевајући да му се плати данак. Дубровчани су због тога организовали тајни савез против Николе, са Мрњавчевићима и Балшићима, како би одбранили град. До савеза долази и војска се скупља код Оногошта (Никшић), за напад на Николу.
◾Међутим Угљеша Мрњавчевића зове свог брата Вукашина и његову војску, да заједно нападну османлијску војску стационирану код реке Марице. Вукашин одлучује да повуче свој део војске и упушта се у једну од највећих српских трагедија у средњем веку.
◾Погибија Угљеше и Вукашина у Маричкој бици, као и смрт цара Уроша, је преокренула ствари у држави где су сви желели да се докопају највећег дела територија, а борба за превласт се наставила.
◾Никола је послао позив кнезу Лазару за састанак, да се измире. Међутим, Лазар је сумњао да Никола планира заседу и да намести клопку, што се испоставило као тачно. Иако је договор био да се састану ненаоружани, Никола је сакрио део оружја у снегу, а при доласку Лазара, дохватио је бодеж који је зарио кнезу Лазару у груди. Лазара је срећом спасио златни крст који је носио испод одеће, те га је сечиво само посекло.
◾Лазар је тешко рањен, успео да се уз помоћ слуге попне на коња и спаси. Никола је потом повратио Рудник, који је Лазар заузео неколико година уназад. Након тога, Никола се измирио и са Дубровником, који су му плаћали данак за мир.
◾Како би се осветио за покушај убиства, за „нанету му срамоту издајничког Николе“, Лазар је склопио савез са баном Твртком I и угарским краљем односно Николом Горјанским, који је довео хиљаду војника.
◾Коалиција је кренула одмах у напад, септембра 1373. године, против Николе Алтомановића. Нападнувши га са свих страна, Никола се најпре повукао у Требиње на југ, а потом у Ужички град, где је пружао отпор. Град је опседнут, коришћени су катапулти, први топови…
◾Никола се предао крајем новембра исте године. Заробљен је, а потом ослепљен због своје издаје. Његове земље су поделили победници коалиције: кнез Лазар је преузео Рудник и Ужице, Бан Твртко је преузео горње и средње Подриње и доње Полимље, а Вук Бранковић Косово.
◾Ослепљени Никола, премда жив, се склонио у неки манастир и преминуо је недуго потом, 1374/6. године.
◾Пример Николе Алтомановића нам данас служи као опомена на неслогу и међусобне сукобе у временима највеће кризе по српску државу. Опомена на време када су обласни господари, стављајући прво своје интересе изнад општих, одвели у пропаст српско царство.
Слава прецима!
