◾Милева Марић је рођена 19. децембра 1875. године у Тителу, као најстарије од троје деце. Родила се са помереним куком, због ког је храмала. Отац јој је био наредник Шајкашког батаљона аустроугарске војске. Породица јој је била добростојећа, а стечено богатство су желели да уложе у образовање деце.
◾Још као дете показивала је дар за математику и језике, сликање и музику. Милева је била весело и послушно дете. Матерњи језик јој је био српски, а у средини у којој је живела научила је мађарски и немачки, који је кроз школовање усавршила, а учила је и француски.
◾Средњу школу започела је у Новом Саду, да би се потом пребацила у Сремску Митровицу, затим Шабац, а кад је напунила петнаест година, отац јој је средио специјалну дозволу да похађа мушку приватну Краљевску средњу школу у Загребу.
◾Тамо је имала највише оцене из математике и физике. 1892. године се преселила у Швајцарску, где је кренула да похађа Женску средњу школу у Цириху, у то доба једном од свега неколико европских градова с универзитетом који је примао жене.
◾Положила је матуру након две године и почела да студира медицину, али се до октобра пребацила на универзитетски Политехнички институт. Била је једина девојка у групи од шесторо студената, и тек пета прихваћена на ПУ. Један од њених колега био је и млади Алберт Ајнштајн, седамнаестогодишњак, с којим се врло брзо спријатељила.
◾Милевина прва година студија била је веома успешна, а другу је започела у Хајделбергу. Остала је у контакту са Албертом, чему сведоче писма између њих двоје. 1899. године, званично су били у љубавној вези и почели да живе заједно.
◾Њени родитељи су одобравали њихову везу, док су Албертови замерали то што је старија, хрома и словенског порекла, а не јеврејског. Знајући то, Милева је постављала све Албертове интересе испред њених.
◾Лета 1900. обоје су пали на завршним испитима, међутим Алберту су заокружили оцену па је успео да дипломира, док Милева није због слабе оцене из теорије функција.
◾Након тога Милева је остала у Цириху, радећи као асистент у лабораторији и препремајући се да поново полаже испите. Наредне године, Милева је открила да је трудна, а у јулу је поново пала на испитима, чак и не повећавши оцену. Крајем јануара 1902. Милева је родила кћи Лисерл, крштену као Љубица, код куће у Новом Саду. Нема података о томе да је Алберт отишао да види дете.
◾Упркос, њих двоје су били врло блиски, Милева и Алберт заједно су јели, спремали испите, делили идеје и уџбенике, заједно су спавали, подизали децу и разговарали о физици. У слободно време она је често свирала клавир, пратећи Алберта на виолини, и тако су забављали пријатеље.
◾Упркос противљењу својих родитеља, у Берну 6. јануара 1903. Алберт Ајнштајн оженио је Милеву Марић, своју колегиницу и сарадницу. Нису имали медени месец, а прослава се састојала само из ручка у ресторану. Њихов брак био је интелектуално партнерство. Алберт се сматрао срећним што ју је нашао: “биће које је мени равно и које је јако и независно као што сам и сам“.
◾У том периоду, њихова ћерка је оболела од шарлаха, па се њена судбина не зна. Или је преминула или дата на усвајање негде у Србији. Углавном, када се Милева придружила Алберту у Берну, дете више није било с њом.
◾Милева је покушавала да се избори са губитком каријере и ћерке, док је Алберт радио у Швајцарској канцеларији за патенте у Берну. Ипак, 1904. године, Милева је родила бебу, Ханса Алберта, а следеће је писала да су:“завршили нека важна посла која ће мог мужа учинити светски познатим“.
◾Између 1902. и 1904. Алберт је написао основе списа и објава за кванту светлости и фотоелектричном ефекту. Ова година је била врхунац његовог научног стваралаштва. Друга два рада, објављена у јуну и септембру, била су Специјална теорија релативитета и Еквиваленција масе и енергије.
◾1909. Алберт је поднео оставку Универзитету у Берну, напустио посао и постао професор на Универзитету у Цириху. Такође је почео и да се дописује са бившом љубавницом. Да би повратили мир, Милева и Албер су отишли на одмор. Њихов други син, Едвард, рођен је 1910. Следеће године Алберт је преселио своју породицу у Праг, где је предавао на универзитету.
◾Вратили су се у Цирих 1912, а Алберт је нашао нову љубавницу – своју рођаку Елзу Левентал. На свој тридесет четврти рођендан добио је честитку од Елзе. Милеве није било на прослави.
◾1913. године, Милева се противила Албертовом позиву да предаје у Берлину, јер је тамо живела Елза. Те године, посетили су и Тител, а Милева је крстила синове у православној цркви.
◾1914. године Милева и Алберт напустили су Цирих крајем марта: Алберт је прихватио место предавача на берлинском Универзитету, као и чланство у престижној Пруској академији наука.
◾Милева Марић је била врло несрећна у Берлину, Алберт јој је давао строге наредбе, па се она вратила у Цирих са децом дан пре избијања Првог светског рата, након само 3 месеца. Алберт је почео да живи са својом љубавницом Елзом и довршио Општу теорију релативитета.
◾1916. Алберт је од Милеве затражио развод. Она се том приликом онесвестила и одведена је у болницу, док је бригу о деци преузела пријатељица и сестра.
◾Милева је после рата пристала на развод, под условом да новац од евентуалне Нобелове награде припадне њој. Чудом, Алберт се сложио, а био је слободан да се ожени Елзом. ◾Милева је живела од новца од развода, од подстанара и давала је часове математике. 1922. године Милева се враћа у Нови Сад, код породице, која је у расулу. Брат Милош је доживео срчани удар, а сестра Зорка је проглашена неурачунљивом.
◾Годину пре, Алберт Ајнштајн је освојио Нобелову награду, а Милеви је проследио новац од награде. Она је уложила тај новац у три куће у Цириху.
◾У потоњем периоду, Алберт има нове љубавне афере, а Милева живи у Цириху у једној од кућа. Њиховом сину Едварду бива дијагностикована шизофренија, затим умире Милевина мајка, а три године касније и сестра Зорка. Њихов други син Ханс Алберт се сели са породицом у Америку.
◾Милева је преминула од последица шлога 4. августа 1948. године у Цириху, а сахрањена је на Нордхајм гробљу. Преминула је сама. О њеној смрти у Југославији није било вести. Тек 2009. године су представници Републике Србије први пут су званично одали почаст Милеви Марић-Ајнштајн.
◾Годинама након, откривена су љубавна писма Алберта и Милеве из њихових срећних дана, која указују на помоћ и подршку коју је Алберт имао од Милеве у току његових најбољих година стваралаштва.
◾Расправа за заслуге Милеве Марић у Албертовим научним списима је жустра и у току и даље. Званичан став је да доказа нема, иако постоје индикације да је Милевин допринос био итекако значајан.
◾Ајнштајн је говорио пријатељима да је Милева радила математику за њега, али Милева никада није имала објављен ниједан рад, нити је поменута као учесница радова. Кад су је питали зашто није инсистирала на признавању заслуга за њихов заједнички рад, одговорила је: “Ми смо један камен“, истакавши њихово заједништво у том периоду.
