◾Михаило је рођен 4. септембра 1823. године у Крагујевцу где је провео детињство. Био је седмо и најмлађе дете кнеза Милоша и кнегиње Љубице. Занимљиво да након смрти троје деце од великих богиња, кнез Милош је наложио дворском лекару да вакцинише трогодишњег Михаила против ове болести. Ово је први забележени случај вакцинације у Србији.
◾Михаило је завршио школовање у Пожаревцу, да би се затим са својом мајком преселио у Беч. Његов старији брат, Милан Обреновић, добио је престо по праву наследства 1. јуна 1839. Владао је свега месец дана и умро 8 јула. Након његове смрти народне старешине су одлучиле да се на престо доведе други Милошев син, Михаило.
◾Михаило се почетком марта 1840. године, са 17 година, враћа у Србију и званично постаје нови српски кнез. С обзиром на то да је био малолетан, одређени су му саветници Тома Вучић Перишић и Аврам Петронијевић.
◾Они су издејствовали да Михаило не буде наследни кнез, већ изборни. Међутим, убрзо су дали оставке под притиском јавности, због своје непопуларности.
◾Сукоб династија Карађорђевић и Обреновић је активно трајао у том периоду, те су постојале две струје које су делиле друштво. Једна струја је желела да доведе сина Карађорђа – Александра на престо, а и такође су Михаила сматрали продуженом руком оца Милоша, који није одустао од власти.
◾30. августа 1842. године, бивши саветник Михаила, Тома Вучић Перишић је подигао буну, где је уз помоћ Османлија преузео контролу над војском са циљем да збаци Михаила са престола, у чему је и успео, 7. септембра.
◾Преврат је успео, Перишић је сазвао Скупштину (састављена од уставобранитељских присталица) која је 14. септембра 1842. изабрала за новог кнеза Александра Карађорђевића, а Михаило је морао да се повуче из земље, па се склонио у Банат.
◾За време 16 година изгнанства, Михаило није желео да се помоћу поновних сукоба враћа у Србију, стављајући интересе земље испред својих. Своје дане изгнанства провео је путујући по Европи, образујући се и чекајући тренутак повратка у своју земљу.
◾Виђао се и дружио са најумнијим Србима тог времена, као што су Вук Караџић, Ђура Даничић и Бранко Радичевић, и истицао у пружању материјалне подршке српској интелектуалној елити.
◾Михаило се 1847. године заљубио у седамнаестогодишњу девојку Марију Бергхаус која га је служила. Он је имао 25 година и током њихове кратке везе Марија је затруднела и родила сина Виљема, који се касније крстио у српској православној цркви као Велимир Теодоровић. Михаило се није женио са Маријом, али је и о њој и сину све време бринуо и материјално их обезбеђивао.
◾Михаилова велика љубав била је и кнегиња Марија Јозефа од Лихтенштајна, међутим, њен отац није дозволио брак између православца и католкиње. Михаило, романтичар, је написао текст песме „Што се боре мисли моје”, која је била посвећена његовој великој љубави Клеопатри Карађорђевић.
◾1853. Михаило се оженио грофицом Јулијом Хуњади де Кетељи, ћерком мађарског грофа Ференца Хуњадија. Упознао ју је на бечком двору, а венчали су се 1. августа у Бечу у Руској цркви, а венчању је присуствовало стотине најутицајнијих Бечлија, као и изасланик цара Франца Јозефа. Михаило и Јулија живели су на имању које су купили у Иванки на Дунаву у данашњој Словачкој.
◾У септембру 1857. откривен је покушај атентата на кнеза Александра Карађорђевића. Он је био финансиран од стране Милоша Обреновића, који није одустао од власти. Разрешење кризе се догодило годину након, на Светоандрејској скупштини, када је збачен кнез Александар, а брзо потом изабран Милош као нови-стари кнез. Остарели Милош је владао две године, до 26. септембра 1860. године, када је преминуо у 80ој години.
◾Тада је на престо ступио његов син Михаило, по други пут, са 37 година, искуснији него раније. Ограничио је утицај скупштине, тежио ка апсолутистичкој владавини, али и донео неколико важних закона. Поставио је Илију Гарашанина за председника Владе.
◾Михаило је по другом доласку на престо 1860. године покренуо свеобухватну изградњу и модернизацију земље. Покренуо је ковање српског новца, први пут од средњег века, основао Народно позориште, покренуо изградњу прве варошке болнице, велику пажњу је давао култури и образовању.
◾Његов главни циљ био је потпуно ослобођење Срба, уједињење и коначно протеривање Турака, и томе је све било подређено. Желео је да створи балкански савез против Турске и ослободи Стару Србију (Косово и Метохија и Вардарска Македонија), а потом и српске крајеве у Аустрији. Ојачао је власт и тежио да среди прилике у земљи и спреми војску за будуће ослободилачке ратове.
◾Инцидент на Чукур чесми у Београду 1862.године, када је турски војник ранио и убио српског дечака, је значајан јер је довео до ерупције општег незадовољства према турским стражама у српским градовима. Сукоб је ескалирао и довео до окршаја у целом граду. Потом је уследило турско бомбардовање Београда, а кнез Михаило је мобилисао 15 хиљада војника, спремајући се за рат.
◾Русија и Француска су захтевале хитно исељавање Турака из преосталих градова у Србији, док су Енглеска и Аустрија пружале подршку Турској оптужујући Србију за сукоб. Од бомбардовања Београда српски политичари су у свакој прилици уверавали велике силе да је присуство турских трупа у тврђавама главни извор несугласица са Портом, као и да је њихов одлазак услов за успостављање трајног мира.
◾Србија је успела да издејствује да се Турци иселе из целе земље, осим градова Београда, Шапца, Смедерева и Кладова, у којима ће остати турске војне посаде. 23. маја 1865. Србија је свечано прославила 50 година од Другог српског устанка. Циљ ове прославе био је да се покаже да Србија тежи потпуној самосталности и суверености.
◾Михаило је установио први орден у Кнежевини Србији – Таковски крст и њиме одликовао све оне који су учествовали у устанку пре 50 година и доживели прославу. Крстови су саливени од првог топа кнеза Милоша и позлаћени.
◾На Калемегдану је 19. априла 1867. прочитан ферман султана о предаји градова и Али Риза-паша, последњи војни заповедник Београда, предао је кнезу Михаилу кључеве Београда. Затим је кнез на коњу свечано ушао у град, а за њим и једна стрељачка чета која је сменила турске страже. Окупљени народ викао је „Слободни смо!”, а исте вечери кнез Михаило је у згради Београдске општине организовао велики бал.
◾Књаз Никола је честитао Михаилу овај догађај са речима да се радује он и цело српство. Такође, пре је договорен војни савез Србије и Црне Горе, као и то да ће ослобођењем Старе Србије, Црна Гора бити припојена Србији, а књаз Никола абдицирати у корист кнеза Михаила.
◾Међутим, атентат на кнеза Михаила се догодио 29. маја (10. јуна) 1868. на Кошутњаку. Кнез се возио кочијама, а са њим је био његов ађутант Светозар Гарашанин (син Илије Гарашанина), Михаилова стрина Томанија Обреновић, њена ћерка Анка Константиновић, кнежева сестра од стрица, и Катарина, Анкина ћерка, којом је кнез желео да се ожени.
◾Атентат су извршили браћа Радовановић, а брзо су ухапшени истог дана. За налогодавца је осуђен Александар Карађорђевић на 20 година затвора, премда је он негирао учешће и нема потврђених доказа о томе. Пресуде оптуженима су исказане 27. јула, а 14 особа је послато на стрељање.
◾Занимљиво је то да је британски конзул био присутан на месту убиства Михаила непосредно након убиства јер се наводно случајно нашао на Кошутњаку. Михаило као велики противник Осмалија био је велика препрека британским интересима на Балкану, али и аустријским која је свој правац ширења видела управо ка југу.
◾Кнез Михаило је сахрањен на тадашњем гробљу код Цркве Светог Марка у Београду уз војне почасти. Данас се његов гроб налази у Саборној цркви у Београду, а споменик је подигла Јулија Обреновић.
◾Како Михаило није имао легитимне брачне мушке деце, наследио га је Милан, унук Јеврема Обреновића, рођеног брата кнеза Милоша.
◾Михаилова владавина описана је као просвећени апсолутизам, а многи су га карактерисали као визионара и реформатора који је држао чврсту контролу над свим државним органима. Много је радио на пољу унутрашње и спољашње политике, у чему му је помогла чињеница да је био најобразованији српски кнез који је говорио три језика.
Слава прецима!
