Кнез Александар Карађорђевић (Knez Aleksandar Karađorđević)

◾Александар Карађорђевић је рођен у Тополи 11. октобра 1806. године, као најмлађи син, од мајке Јелене и оца Ђорђа Петровића — Карађорђа. У Великој школи у Београду је био ђак Доситеја Обрадовића.

◾После слома Првог српског устанка је са мајком и старијим братом напустио Србију. Отишли су најпре у Аустрију, а затим у Русију, у град Хотин. У Бесарабији је учио школу, ту су живели многи српски емигранти. После завршеног школовања бавио се економијом, обрађивао је изнајмљену земљу. Александар је био тих, преосетљив, повучен и много везан за мајку. У 11-ој години Александар је остао без оца, а у 23-ој и без брата Алексе.

◾Ту се оженио 1830. године са Персидом, унуком устаничког вође Јакова Ненадовића. Имали су десеторо деце, четири сина и шест ћерки. Као пето дете је рођен будући краљ Србије Петар I Карађорђевић.

◾Био је висок, рапавог лица и бујне косе. Кажу да је био велика тврдица, по нарави добар, миран човек, али по карактеру слаб, мек и без иницијативе.

◾Већина емиграната је почела да се враћа у Србију после 1930. године. Александар је дошао у Београд код породице, 1840. године, након дозволе Михаила Обреновића, на позив Томе Вучић Перишића. Најпре је постављен за члана суда Београдског округа, а потом за поручника и ађутанта кнеза Михаила.

◾Одмах по повратку, уставобранитељи су почели да пропагирају његово постављање на престо, али је он водио миран живот и није показивао намеру да преузима власт. Међутим, на Народној скупштини 1842. године, изабран је за кнеза Србије, пошто је Михаило Обреновић протеран.

◾За разлику од Обреновића, он није био наследни кнез, што је отежало његов утицај на власти. Помињала се и могућа женидба Михаила Обреновића и Јелене, ћерке Александра, чиме би се две супарничке и зараћене династије измириле и ородиле, али то није спроведено на крају. Кнез Александар је током своје владавине имао највећу подршку официрских кругова. Александар је довео у тадашњу Србију мноштво школованих Срба из Аустрије, већином из Војводине.

◾За време његове владавине, уведена је стајаћа војска, отворена је Народна библиотека (1853), Народни музеј (1844), Артиљеријска школа (1850) данашња Војна академија, као и тополивница у Крагујевцу чиме је тај град постао војноиндустријски центар. Такође, Илија Гарашанин је написао спољнополитички програм Србије „Начертаније” 1844. године, донет је Грађански законик и реформисано судство.

◾Уставобранитељи као странка се почела претварати у олигархију, народ је био незадовољан а Народна скупштина није сазивана. Сматрали су га за слабог, те се супротставио уставобранитељима који су га збацили са престола.

◾Збачен је на Светоандрејској скупштини, 1858. године, а на престо се вратио Милош Обреновић. По одласку из Србије, Александар је живео на свом имању у близини Темишвара.

◾Након убиства кнеза Михаила Обреновића, издато је саопштење да су завереници повезани са Карађорђевићима, Александар је био оптужен да је обезбедио оружје и новац, те осуђен на 20 година затвора у одсуству. Карађорђевићима је такође забрањено заувек да се врате у Србију и одузета им је сва имовина. Династија Карађорђевић била је искључена из јавног и политичког живота у Србији све до Мајског преврата 1903. године.

◾Преминуо је 3. маја 1885. године у Темишвару. Најпре је сахрањен у Бечу, а 1912. године су пренети његови остаци у маузолеј Карађорђевића на Опленцу. Иза себе је оставио фонд Матици српској, за школовање Срба из окружења, као и помоћ Народном позоришту у Новом Саду и Српској православној цркви.

◾Александар је једини кнез из династије Карађорђевић. У том периоду покренуте су озбиљне реформе у Србији и модернизација земље. У Брестовачкој бањи се налази дворац кнеза Александра Карађорђевића.

Слава прецима!

Корпа
Scroll to Top