◾Руђер Бошковић рођен је 18. маја 1711. године у Дубровнику, тадашњој Дубровачкој републици. Његова мајка је била Италијанка Паола Бетера, а отац Србин Никола Бошковић, дубровачки трговац из села Орахов До код Требиња. Био је седмо дете у породици која је бројала десеторо деце.
◾Гимназију је завршио у Дубровнику у Језуитском заводу. Са 14 година 1725. ступа у Језуитски ред и одлази у Рим где стиче, високо образовање у оквиру језуитске хијерархије. Била је очигледна његова склоност ка математици и физици.
◾Студирао је две године реторику и поезију, затим три године филозофију и математику, да би образовање окончао након пет година теологије.
◾Од 1744. до 1759. године био је предавач на катедри за математику Колегијума у Риму. Пред крај боравка у Риму, одлучује да оде у Париз, затим у Лондон, а онда кратко борави у Цариграду (1761). У Италију се враћа 1763. године, док следеће 1764. године постаје професор математике на Универзитету у Павији. Од 1965 до 1772. године живи у Милану где оснива познату Миланску опсерваторију и постаје њен први директор.
◾Руђер Бошковић је био универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, теолог, књижевник и дипломата. Први је одредио висину тропосфере, пречник сунца и једначину кретања комета. Цео радни век провео је у иностранству.
◾Објавио је радове из математике, астрономије и из физике, док су остала дела била поетска или путописна. Треба поменути и то да је Руђер Бошковић био најбољи песник на латинском језику у 18. веку, врсни полиглота и преводилац.
◾1773. године сели се у Париз где проводи осам година радећи на Сорбони. Допринео је открићу структуре атома, оснивач је практичне астрономије и пионир у испитивању и израчунавању грешака мерних инструмената за мерење времена и углова.
◾Био је један од најзначајнијих научника свог времена. Изабран је за дописног члана Академије наука у Паризу, 1748. године. Краљевско Научно друштво у Лондону га бира за свог редовног члана 1760, а затим то чини и Академија наука у Петрограду. Чланство су му понудиле и Академије из Рима, Болоње, Холандије, као и низ других научних установа и друштава.
◾1785. године се поново доселио у Милано, где је и преминуо 13. фебруара 1787. године, у 75ој години, од умора, душевне слабости али и последица дуготрајне грознице коју је добио на обали Мале Азије. Сахрањен је на гробљу у Милану 13. фебруара 1787. године, а срце му је пренето у завичај.
◾Име Руђера Бошковића стоји раме уз раме са именима попут Галилеја, Њутна и многих других имена из историје науке. Михајло Пупин је наручио његов портрет и записао: „Не може српски народ остати без лика једног од својих највећих синова.“.
Слава прецима!
