◾Милош Црњански је рођен 26. октобра 1893. године у Чонграду (данашња Мађарска), у сиромашној грађанској породици. Отац Тома био је општински бележник. Мајка му се звала Марина Вујић и била је родом из Панчева.
◾Од 1896. године растао је у Темишвару, у родољубивој средини која ће му историју Србије и њену прошлост утиснути у памћење за цео живот. Одрастање у српској традицији је имало велики утицај на Црњанског и његове личне погледе у животу и раду.
◾Основну школу завршио је у српској вероисповедној школи код учитеља у Темишвару. Матурирао је у темишварској гимназији код католичких фратара пијариста. Школовање је наставио у Ријеци 1912, а годину потом уписао је Медицинску школу у Бечу, коју никада није завршио. Био је активан члан српског студентског удружења „Зора”.
◾Вест о Сарајевском атентату затекла га је у Бечу. Обукли су му униформу аустроугарског војника и послали га на галицијски фронт да јуриша на Русе, где је ускоро рањен. Већи део времена од 1915. из тих ратних дана Црњански проводи у ратној болници у Бечу. Пред сам крај рата обрео се и на италијанском фронту, где су у његове успомене неизбрисиво утиснути призори ратне пустоши.
◾По завршетку рата, крајем децембра 1918. отишао је у Иланчу, где је са мајком провео целу зиму. Ту је писао песме и књигу прозе „Дневник о Чарнојевићу“, која је објављена 1921. године.
◾1919. године, уписује књижевност у Београду. 1920, упознаје се са Видом Ружић са којом ће се 1921. и венчати. Она је била ћерка некадашњег министра просвете.
◾Уређивао је часопис „Дан”. У кафани Мосва дружио се са Симом Пандуровићем, Бором Станковићем, Станиславом Винавером и Растком Петровићем, а нешто касније придружио им се и Иво Андрић.
◾Интензивно се бавио спортом: играо је фудбал, веслао, једрио, вежбао, мачевао, скијао, тренирао бокс. За њега су говорили да је имао „брзину лудака“.
◾1922. године је стекао диплому на Филозофском факултету у Београду, а 1923. до 1931. године професор је IV београдске гимназије.
◾У периоду 1928-1929. био је аташе за културу при Амбасади Краљевине Југославије у Берлину. Године 1930, за роман „Сеобе” добија награду Српске академије наука. Следећих година путује бродом по Средоземном мору и извештава из Шпаније.
◾Године 1934. покренуо је лист „Идеје” у коме је између осталог писао о Светом Сави и српству.
◾У периоду између 1935. и 1941. ради у дипломатској служби у Берлину и Риму. По избијању Шпанског грађанског рата, Црњански је извештавао из Франковог штаба.
◾Током Другог светског рата евакуисан је из Рима и преко Мадрида и Лисабона августа 1941. одлази у Лондон. Цео рат и дуги низ поратних година Црњански је провео у емиграцији у Лондону, где 1951. узима британско држављанство.
◾Стручне и друге књиге објављене у СФРЈ представљале су Црњанског као фашисту или љубитеља фашизма.
◾Одмах по окончању Другог светског рата био је скрајнут (заједно са истакнутим српским писцима попут Дучића и Винавера) из система образовања од стране комунистичке власти, да би тек 80-их било предложено враћање његових дела у наставни план и програм.
◾Као противник Тита и комунистичке идеологије остаје у Лондону и живи у емиграцији. Овде ради разне послове. Књиговођа и разноси књиге фирме Хачардс, док његова супруга шије лутке и хаљине. Црњански успут стиче диплому Лондонског универзитета и диплому за хотелијерство и менаџерство.
◾Током живота у емиграцији никада није у јавности негативно говорио о комунистичком режиму или новоформираном државном уређењу јер је сматрао да издаја отаџбине представља највећи грех и највећу срамоту.
◾У Југославију се вратио 1965. године у друштву са југословенским амбасадором у Лондону. По доласку одрекао се британског држављанства.
◾У Београду је преминуо 30. новембра 1977. године и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
◾Сматран је за једног од најбољих српских писаца 20. века, као и једним од најзнаменитијих Срба.
Слава прецима!
