◾3. марта 1878. године, потписан је Санстефански мир, између Царске Русије и Османског царства, у малом селу Сан Стефану поред Цариграда. Овај мир је битан по Србију јер су њиме уређене границе држава на Балканском полуострву.
◾Споразумом је предвиђено успостављање кнежевине Бугарске, са проширеним границама, упркос успесима Србије у Другом српско-турском рату, који се завршио недуго пре.
◾Претходно, на седници српске владе одржаној 15. јануара 1878. године, закључено је да се при закључењу мира, од Турске затражи признавање српске независности и територија Старе Србије. Од аспирација према Босни и Херцеговини се одустало због енергичног противљења Аустроугарске.
◾Територијални захтеви Србије су били одбијени како од Турске, тако и од савезничке Русије, која је Бугарској обећала Ниш, Пирот, Лесковац и Врање. Изузетним залагањем кнеза Милана, министра Ристића, успело је да Србији по Санстефанском споразуму припадну Ниш и Лесковац, али не и остали ослобођени крајеви. Даљим напорима српске дипломатије обезбеђено је да се на Берлинском конгресу (12. јуна 1878), ревизији Санстефанског мира, Србији доделе пиротски и врањски округ, као и Мали Зворник. Србија је коначно постала независна држава.
Слава прецима!
