◾Јеврем Обреновић је рођен у Средњој Добрињи, код Пожеге, 18. марта 1790. године. Милош и Јован Обреновић су му била старија браћа. Био је једини писмен међу њима.
◾За време припрема за Други српски устанак Јеврем је добављао ратни материјал с оне стране Саве, а Турци су га заробили код Остружнице. Био је заточен у Београду, најпре у једној тамници, а кад је устанак почео у кули Небојша, где су га тешки окови учинили доживотним инвалидом. Ослобођен је након почетка преговора 31. октобра 1815. године.
◾Са само 26 година, 1816. године, Милош га је поставио на чело Шабачке нахије. Затим је додатно постао управник Ваљевске 1819, а потом и Соколске нахије 1820. године, чиме је под својом управом држао четвртину свих нахија односно читав северозападни део Србије.
◾У Шапцу се оженио Томанијом, ћерком Анте Богићевића, војводом из Првог српског устанка, с којом је изродио осморо деце — седам кћери и једног сина. Његов син Милош био је отац будућег краља Милана Обреновића.
◾У Шапцу је имао бројна задужења: прикупљање пореза, комунално и урбанистичко уређење, оснивање и устројство Магистрата, организацију здравства и спречавање зараза и епидемија, сузбијање и гушење буна, учешће у дипломатским активностима…
◾Шабац је процветао за време његовог управљања. Захваљујући Јевремовим напредним схватањима, Шабац је, међу првим градовима у Србији, имао: школу, учитеље, лекаре, апотекаре…
◾1824. завршена је градња Јевремовог конака у Шапцу, која је била међу најлепшим у Србији. Здање је било стециште школованих и учених људи, интелектуалне и уметничке елите ондашње Србије, којима је Јеврем био покровитељ. Ту се налазио први клавир у тадашњој Србији, први савремени кревет и други намештај, бечки прибор за јело, а имао је и прве прозоре који се отварају. У оквиру Конака налазила се и знаменита Јевремова библиотека једна од богатијих у Србији. А у дворишту Конака, као симбол статуса и моћи, стајао је нацифрани фијакер (опет први у Србији), купљен у тадашњој аустријској Војводини.
◾Јеврем је начинио Шабац културним, трговачким и економским центром Србије. Једном приликом, тај град су назвали „Капијом Европе“ као и „Мали Париз“.
◾Учествовао је 1825. године у гушењу Ђакове буне, а потом 1826. године, је имао главну улогу у гушењу Чарапићеве буне. Циљ Чарапићеве буне био је да се кнез Милош смени и да се власт повери старешинама из Првог српског устанка. Милошева глава је била уцењена на 50.000 дуката, а Јевремова на 20.000 дуката.
◾Милош га је именовао и за губернатора (градоначелника) Београда 1831. године. Под Јевремовим покровитељством, основана је у Београду „Јавна Библиотека“ (данас Народна библиотека Србије). Први дародавац књига био је управо Јеврем. Помагао је издавање књига, куповину слика и школовање младих у иностранству.
◾Од 1836. године, код Јеврема су почели да свраћају многи, који су били огорчени Милошевом апсолутистичком владавином (Тома Вучић Перишић, Алекса Симић, Димитрије Давидовић итд.). Долазила је и кнегиња Љубица, која је почела да помаже Милошеве политичке противнике.
◾Сви су се они слагали да треба ограничити власт кнеза Милоша и то по могућности уставом. Кнез Милош је знао за та окупљања и био је љут на брата Јеврема.
◾Тада је плануо сукоб међу браћом. Јеврем је поднео оставку на све функције и тражио да оде из Србије. Он је са породицом 1837. отпутовао у Влашку. Заједно са Стојаном Симићем, Ђорђем Протићем и Томом Вучићем послао је жалбу турском и руском двору против кнеза Милоша. Током 1838. енглески конзул је успео да помири завађену браћу.
◾Милош је обећао да ће да изради устав, па је Србија на крају добила Турски устав 3. јануара 1839. Милош је морао да дели власт са Саветом. Поред тога створено је и независно судство. Јеврем је 23. фебруара 1839. постао председник Државног савета, који је имао функцију владе.
◾Јевремов брат Јован Обреновић је дигао буну да врати стари поредак, па су због тога кнеза Милоша ставили у кућни притвор, а Јована бацили у тамницу. Милош је био присиљен да да оставку. Приликом одласка из Србије Милош се једино са Јевремом није хтео поздравити.
◾Када се кнез Милош 12. јуна 1839. одрекао кнежевске власти Јеврем је постао члан трочланог намесништва заједно са Аврамом Петронијевићем и Томом Вучићем. Тако је било и после смрти Милана Обреновића и доласка Михаила Обреновића на престо, пошто је био малолетан.
◾Дошло је до разлаза међу намесницима и до поделе на политичкој сцени Србије, пошто су једни сматрали да Обреновићи требају да буду на престолу, док су други сматрали да треба довести Александра Карађорђевића, познатији као Уставобранитељи.
◾Током септембра 1842. избила је добро организована Вучићева буна, па су Јеврем и кнез Михаило били присиљени да побегну у Влашку.
◾Јеврем Обреновић је умро 10. септембра 1856. године на свом имању у Влашкој близу Јашија (тада Османско царство), после дуже болести, где је и сахрањен.
◾Сматрају га и за првог проевропског политичара у модерној историји Србије и једним од највећих мецена свог доба. Данас по њему, ботаничка башта у Београду носи име „Јевремовац“, као и многе улице по Србији.
Слава прецима!
