◾Милица Хребељановић је рођена око 1335. године. Пореклом је из владарске породице Немањића. Њен отац кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан, био је праунук Немањиног сина Вукана.
◾Од родитеља је добила основно хришћанско васпитање које ће је пратити целог живота, а писмености се научила на њиховом двору. Била је, како истиче њен биограф: “сваким врлинама украшена, милостива, тиха и сваком добром нарави испуњена”.
◾Као рођака цара Душана, често је боравила на његовом царском двору. Ту је упознала и заволела кнеза Лазара Хребељановића, тада на служби у царском двору, за кога се и удала, 1353. године, уз благослов цара Душана и царице Јелене. Са Лазаром је изродила пет ћерки: Мару, Драгану, Јелу – Јелену, Теодору и Оливеру и три сина: Стефана, Вука и Добривоја.
◾После смрти цара Уроша Лазар постаје кнез Рашке са престоницом у Крушевцу.
◾Кад јој је муж 1389. погинуо у Косовској бици, Милица је управљала народом и државом, јер су јој синови били још деца. То су била врло тешка времена за српску државу.
◾Њена мудрост и дипломатија биле су од кључног значаја за одржавање српске државности у периоду након Косовске битке, када је успоставила савез са Османлијама да би заштитила земљу од даљих напада.
◾Цена коју је српска кнегиња платила за савезе ради мира била је превелика. Поред вазалног односа Србије према Турској, то је значило и велику личну жртву. Своју најмлађу кћер Оливеру удала је за турског султана Бајазита 1390. године.
◾Народно предање каже да је то после Косова био најтрагичнији дан у Србији, јер је цео народ са сузама испратио изванредно лепу Оливеру на путу за Цариград.
◾Бавила се и књижевношћу, позната су њена дела „Молитва матере“ и „Удовству мојему женик“. Сматра се да су књижевни дар од ње наследили ћерка Јелена Балшић и син деспот Стефан.
◾Када је њен старији син Стефан постао пунолетан 1393. године, постао је владар, а она је тада могла да напусти државне послове. Отишла је са својом рођаком Јефимијом у манастир Љубостињу, који је сама основала. У њему се замонашила и добила име Евгенија.
◾Као владарка, Милица је била позната по својој подршци уметности и култури, али и по својој дубокој вери. После смрти кнеза Лазара, она је пренела његове мошти у манастир Раваницу, што је допринело учвршћивању његовог култа и утврђивању идентитета српског народа.
◾Успела је да смири и страсти између зараћене браће Вука и Стефана који су се сукобили око земље Бранковића на Косову. Међутим, мир је трајао док је била жива, одмах после њене смрти Вук је ојачао, напустио двор и отишао код Сулејмана.
◾Милица је такође имала важну улогу у образовању својих синова и кћери, обезбеђујући им приступ најбољем образовању које је било доступно у то време. Она је била свесна значаја образовања за владање и управљање државом, што је довело до тога да њени потомци буду образовани и способни владари.
◾Кнегиња Милица је заједно са Јефимијом 1398.године ишла код султана Бајазита да заступа интересе свог сина Стефана. Том приликом је, уз помоћ тада већ утицајне ћерке, Бајазитове супруге Оливере издејствовала пренос моштију Свете Петке из Видина у Београд. Мошти су биле смештене у Капелу Свете Петке на Калемегдану, данас су оне у румунском граду Јаши.
◾У манастиру Љубостињи провела је своје последње дане, ту је преминула 11. новембра 1405. године. У том манастиру је и сахрањена. Пред смрт примила је монашки завет велике схиме и добила ново име Ефросинија.
◾Српска православна црква је прославља као светитељку 19. јула по црквеном календару или 1. августа по новом календару. Истог дана прославља се и њен син деспот Стефан Лазаревић. Милица остаје упамћена као једна од најзначајнијих женских фигура у српској историји.
◾Њено наслеђе живи и данас, не само у историјским записима, већ и у народном памћењу, где је остала запамћена као мудра и праведна владарка, која је својим деловањем утрла пут будућим поколењима.
Слава прецима!
