◾Стеван Шупљикац је рођен у Петрињи 1786. године у граничарској војничкој породици. Отац му је служио као официр. Основну школу је завршио у Петрињи, а гимназију у Сремским Карловцима.
◾1805. ступио је у аустријску војску, у пук његовог оца и већ прве године је постао официр. 1809. постао је потпоручник, а 1810. године поручник.
◾1812. године постао је капетан. Исте године, у саставу француске армије, учествовао је у походу на Русију, а за војне заслуге, постао је први Србин који је од Наполеона добио Орден Легије части.
◾Наредних година, служио је поново у аустријској војсци у Панчеву, где му је био командни центар, Италији а затим у Лици где је био командант Огулинске регименте.
◾На Мајској скупштини 13. маја 1848. изабран је за српског војводу. У то време се налазио на ратишту Италији, за време Првог италијанског рата за уједињење. Аустријска влада није прихватила његов одлазак у својству војводе у Сремске Карловце, сматрајући да Српска Војводина не постоји, па самим тим ни чин војводе. Одобрење је стигло тек пошто је дошло до отвореног сукоба са Мађарима.
◾У Сремске Карловце је дошао тек 6. октобра 1848. Свечано је дочекан, а Светозар Милетић га је подравио песмом „Већ се српска застава вије свуда“, која се сматра првом првом химном Српске Војводине. Славље је трајало три дана.
◾Ту је преузео војну команду. Затекао је преко 20.000 слабо наоружаних војника без униформи и без довољно официра. Бавио се организовањем војске и како да што пре оспособи српску војску за борбу. Тада је на територији Српске Војводине проглашена општа мобилизација. Видевши да Мађари потискују Србе према Дунаву, предузео је мере одбране.
◾Умро је 27. децембра 1848. године у Панчеву од срчане капи, у тренутку када се спремао да дочека Милутина Петровића, брата хајдука Вељка са 3.000 добровољаца.
◾Патријарх Рајачић је тражио да се по свима црквама ова вест обзнани великим звоном, као и да током наредних годину дана, на свакој литургији помињу његово име, како би се сачувало сећање на војводу Шупљикца важност његове личности и чина за српски народ.
◾Сахрањен је 1. јануара у манастиру Крушедол, поред деспота Ђурђа Бранковића.
Слава прецима!
