◾Чучук Стана(Стана Пљештић) се родила око 1795. године у месту Сиколе, крај Неготина, у породици досељених Херцеговаца. Имала је две сестре, Стојну и Стамену. По очевој жељи све три сестре су у младости носиле мушку одећу, јер нису имале брата, ког су добиле доста касније. Стана је била мала и крхка, због чега је и добила надимак чучук(на турском детенце).
◾Са Хајдук Вељком се упознала у кући неготинског проте 1812. године. Затим ју је Вељко даровао даровима и запросио речима „Сада сам те ја даровао, сада си моја!“. Чучук Стана се разликовала од других жена. Била је обучена у мушку одећу и јахала је са својим мужем на његове храбре походе међу Турке.
◾Стана је баратала пушком као прави ратник, погађала је мету са великом прецизношћу и била је сигурна и вешта у седлу. За Чучук Стану су везане и друге приче, међу којима и оне да се са Вељком борила против Турака, бранила Неготин и у тим биткама била рањена. Задобила је чак четири ране, две на нози, једну на рамену и једну, направљену турским јаганом, на потиљку.
◾Хајдук Вељко је погинуо 1813. године, а он и Стана нису имали деце. После Хајдук Вељкове погибије, избегла је и живела у Панчеву.
◾После смрти Хајдук Вељка, Стана се удала за другог чувеног јунака, грчког капетана Јоргаћа(Георгакис Николау Олимпиос). Капетан Јоргаћ је био један од вођа Хетеристичког устанка у Грчкој. Заједно са њим је прешла да живи прво у Влашку, а након покушаја Турака да их ликвидирају, прешли су у Букурешт. Чучук Стана и капетан Јоргаћ су имали троје деце.
◾Захваљујући њему научила је неколико страних језика, а често га је и пратила на дипломатским путовањима по Европи. Била је права отмена и дивна дама, своје седло и кубуру заменила балским хаљинама. Капетан Јоргаћ је погинуо у Молдавији, 1821. године, у борби са српским војницима против Турака.
◾Са само 26 година, Чучук Стана је по други пут остала удовица и више се није удавала. Године 1842. преселила се у Атину, заједно са децом, сањајући о повратку у Србију. Није га, међутим, дочекала. Преминула је 1849. године. Сахрањена је негде у Атини. Нажалост, не зна се где.
Слава прецима!
