Матеја Ненадовић (Mateja Nenadović)

◾Матеја Ненадовић се родио 26. Фебруара 1777. године у селу Бранковина код Ваљева као син Алексе Ненадовића, кнеза ваљевске Тамнаве и Посавине.

◾Свештеник је постао 1793. године, а почасним чином Проте, односно првог свештеника, одликовала га је православна црква две године касније, када је добио и своју парохију.

◾Са стрицем Јаковом, био је један од покретача Првог српског устанка. Почео је да диже читав крај и 27. фебруара је на вису изнад Бранковине побо тробојни барјак са три крста.

◾Посебан таленат је показао у управним и дипломатским пословима, које је стекао уз оца. Мудро је преговарао са Турцима и успоставио званичне дипломатске односе са другим земљама.

◾Женио се два пута. У првом браку, имао је десеторо деце, која су сва рано умрла, a 1808. остао је удовац. По кнежевом одобрењу и поред тога што је био прота, оженио се други пут и имао четворо деце.

◾Да би се спречила евентуална пропаст устанка, 15. августа 1805. године формиран је један од централних органа власти у устаничкој Србији, Правитељствујушћи совјет сербски чији је суоснивач био прота Матеја, који је у периоду од 1805. до 1807. године био и њен први председник.

◾1811. године је именован за ваљевског војводу. Учествовао је и заједно са Милошем Обреновићем и Стојаном Чупићем у боју на Равњу, када су Срби пружили последњи отпор Турцима на западу и међу последњима се у јесен 1813. године склонио у Срем.

◾Период до Другог српског устанака, провео је у Аустроугарској, бавећи се дипломатским активностима и покушавајући да приволи велике силе за помоћ Србији у борби против Турака. По избијању Другог српског устанка 1815. године је поново прешао у Србију да помогне кнезу Милошу, исто као што је помагао и Карађорђу.

◾Касније је отвореније пришао опозицији против кнеза, те убрзо бива прогнан из Србије и приморан да тражи заштиту у Цариграду. Незадовољан, враћа се у Србију и по обарању династије Обреновић, 1842. поново постаје државни саветник.

◾Повукао се из политичког живота 1852. године, када је затражио пензију и отишао у Ваљево. Преминуо је 11. децембра 1854. године и свечано је сахрањен у Бранковини, у породичној гробници. Свештеничко одело је носио до смрти.

Слава прецима!

Корпа
Scroll to Top