◾Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу Војсци у Ресави, од оца Радована и мајке Синђелије. Када му је умро отац, мајка му се преудала у село Грабовац, за кнеза Петра, па је Стеван по мајци прозван Синђелић.
◾Стеван је завршио црквену школу у манастиру Миљков. У околним селима био је познат по својој храбрости и мудрости, а захваљујући свом такту и снази личности, у ресавском крају се уочи устанка учврстио као једна од челних личности устанка.
◾Пре почетка устанка током 1803. био је у контакту са Карађорђем учествујући у припремама за устанак. Служио је код ресавског оборкнеза Петра, кога су дахије посекле 1804. године. Након смрти кнеза Петра сва власт у Ресави прешла је на Синђелића, који је онда подигао Ресаву на устанак.
◾По дизању устанка, дочекао је Турке на Јасењару, између Свилајнца и Ћуприје и потукао до ногу. То је било његово прво бојевање и први ратни успех.
◾У бици на Иванковцу, Стеван се истакао својим јунаштвом, па га је Карађорђе поставио за ресавског војводу. Учествовао је и у бици на Делиграду.
◾У бици на Чегру, највећим шанцем око Ниша, командовао је војвода Стеван Синђелић. Османлије су 31. маја 1809. напале устанике, битка је трајала цео дан, а српска војска је пружала жесток отпор Турцима. Међутим, бројчано надмоћнији, Турци су ушли у српски шанац и након велике борбе дошли су до самог Стевана.
◾Да не би пао жив у Османлијске руке, Синђелић је, свестан да Турке не може истерати из шанца, одлучио да пуца из кубуре у подземну барутану, чиме је битка окончана. У страшној експлозији војвода је погинуо заједно са преосталим српским војницима, као и 6 хиљада Турака.
◾Потом, како би застрашио и упозорио Србе, Хуршид-паша је, у знак одмазде, наредио да се од лобања палих српских устаника сагради Ћеле-кула, у коју су уграђене 952 лобање, а која и данас стоји као симбол борбе Срба за независност.
◾Та кула је проглашена највећом грађевином на свету, направљеном од људских костију. Алфонс де Ламартин је у свом опису навео: „Нека сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа, показујући им по какву су их цену њихови очеви откупили.“
Слава прецима!
