◾Сава Поповић Текелија је рођен у Араду 28. августа 1761. године од оца Јована, поручника и мајке Марте Ненадовић. Потицао је из српске племићке и војничке породице из Баната. Његов прадеда, Јован, истакао се у бици код Сенте, када је аустоугарска војска победила Турке, те су добили племићку титулу.
◾Школовао се у Араду, Будиму, а на крају у Пешти, где је 1786. године докторирао права и постао први српски доктор права. Потом је путовао у Русију код стрица Петра Текелије, фелдмаршала руске војске, а затим у Беч, где је изучавао природне науке. Говорио је француски, италијански и шпански језик.
◾Каријеру је почео у државној управи, коју је напустио након 8 година рада и 1802. године повлачи се у Арад, у своју кућу, као и на своја имања. Тада почиње да се интересује за судбину свог народа у Србији, поготово када је букнуо Први српски устанак 1804. године. Био је најобразованији Србин свога доба, имао је велико богатство и био је изузетно утицајан у целој српској заједници у Хабзбуршкој монархији.
◾Оженио је се са Амалијом Безег, али се након неколико година развео уз дуг судски процес.
◾Са пријатељем, Доситејем Обрадовићем, дошао је до закључка да је образовање главни замајац покретања српског народа ка бољој будућности. Давао је знатне своте новца за школовање српске омладине и подизање интелигенције у своме народу. Свестан свога богатства, образовања и угледа у високом друштву, Текелија је себе желео да види на челу ослобођене српске државе.
◾1838. године у Будимпешти основао је завод за школовање сиромашних ученика из Србије – Текелијанум. Кроз њега су прошли Никола Тесла, Лаза Костић, Јован Јовановић Змај, Јован Стерија Поповић, Јосиф Панчић и многи други. Сава је заводу завештао и своје књиге, па је тако Текелијанум имао своју библиотеку од самог оснивања.
◾Његова идеја била је „брига о младима који ће се школовати у Пешти и постати интелектуалци са јасном националном самосвешћу“.
◾Текелијино противљење језичкој реформи Вука Караџића је било познато јавно. Упркос томе, помогао је у објављивању његових дела.
◾Изабран је за доживотног председника Матице српске 1838. године, са 77 година. Набавља штампарију за Матицу српску, покреће издавање књига, сву снагу усмерио је у корист Матице и за општенародно добро. Пред крај живота, целокупну имовину: имање, куће, библиотеку и 150.000 форинти, Сава завештава Матици српској, пошто није имао наследника. Тако је библиотека Матице српске постала једна од најстаријих и најзначајнијих библиотека код Срба.
◾Преминуо је изненада са 88 година 21. септембра 1842. године, у Араду. Сахрањен је у цркви Св. Петра и Павла, коју је и подигао његов прадеда Јован, а којој су Текелије биле ктитори. О њему је записано:“…био је последња фигура старинског српског великаша, а у исти час, и прва, изразита фигура модерног нашег човека.“.
◾„Само је право знање кадро да истреби та два главна и најјача непријатеља човеку; незнање и заблуду, помешану сујеверјем и гордошћу. Само знање је светлост истине, која просвећује човека“, описивао је Текелија.
Слава прецима!
