◾Мара Бранковић је рођена oko 1416/8. године у Вучитрну. Она је ћерка Ђурђа Бранковића, а унука Вука Бранковића. Народни песници су забележили да је била јако лепа, а име је добила по баби Мари Лазаревић, жени Вука Бранковића, а ћерки Кнеза Лазара.
◾Након мира са Османлијама који је склопио њен отац, један од услова је била њена удаја за султана Мурата II. У њен мираз је дато чак 600 хиљада дуката. Венчали су се 1436. године, имала је само око 16-19 година. Тиме је постала друга српска принцеза која је удата за османлијског султана.
◾Није имала много утицаја на свог мужа, најпре јер се сматра да је Османлијски султан „више волео мушкарце од жена“. Зато се и сматра да нису имали деце. Њену браћу који су били заточеници, Гргура и Стефана, ослепео је њен муж Мурат II 1441. године, упркос њеним молбама да то не учини.
◾У Османском царству је остала све до смрти њеног мужа Мурата II – 1451. године. Потом је добила имање у близини Лесковца, да би се издржавала. Мехмед Освајач, коме је Мара била маћеха, ју је „поштовао као своју мајку и угађао њеним жељама“.
◾1456., након смрти њеног оца, Ђурђа Бранковића, била је битан фактор на политичкој сцени целог Балкана. У том периоду, Мара је била међу најутицајнијим женама Европе, те је као бивша султанија била веома цењена. Њен брат Лазар Бранковић је био про-угарски настројен, те је због сукоба са њим побегла је назад у Османско царство.
◾Одбила је брачну понуду византијског цара Константина Драгаша, рекавши да се више неће удавати. Потом се окренула цркви, али се није замонашила. Помагала је многе манастире на Светој Гори, те чак и боравила ту, упркос изричитој забрани женама.
◾По поновном доласку у Османско царство, добила је имање у Јежеву (данашња Грчка, село Дафни). Ту је пружала уточиште путницима на путу до Свете Горе, као и својим рођацима и другима којима је затребала помоћ. Њен утицај у Османском царству је и даље био велики, што показује да је њен став утицао приликом избора неколицине Цариградских патријарха.
◾Преминула је 14. септембара 1487. године у Јежеву. Током целог живота, остала је доследна православљу. Сахрањена је у манастиру Богородице Икосифинисе, у Косиници.
Слава прецима!
