◾Вукан Немањић је рођен као први син Стефана Немање и Ане.
◾Имао је четворицу синова:Ђорђа, Стефана, Дмитра и Владина. Кнегиња Милица(супруга кнеза Лазара) ће бити директни потомак Вукана Немањића.
◾Почетком 1191. године наметнут је мир Србији према коме је Немања морао да потпише да га наслеђује средњи син Стефан, који постаје византијски зет и севастократор, а не најстарији Вукан.
◾Пред крај очеве владавине, добио је на Зету на управљање, а његова браћа Рашку и Захумље(Хум). Као најстарији син, очекивао је да ће престо њему припасти, по правилу примогенитуре. Међутим 25. марта 1196. године при одласку Стефана Немање са престола, он је круну предао свом другом сину Стефану(Првовенчаном).
◾Ово није изазвало отворени сукоб, барем док је Стефан Немања био жив, али је изазвало осећај повређености код Вукана. Наставио је управљање Зетом као велики кнез, али се Вукан се угледао и на раније владаре у Зети који су носили звање краља и сам је узео титулу „краљ краљевства Далмације и Диоклитије”.
◾Имајући у виду да је већина приморског становништва била римокатоличке вере, те да је припадала Дубровачкој надбискупији која није била део српске државе у том тренутку, Вукан је организовао Барски сабор 1199. године, где је основана Барска надбискупија. То је довело довело до смањења јурисдикције Дуброника над становништвом у Зети.
◾Отворени сукоб између Вукана и његовог брата Стефана је избио након Стефановог развода са женом Евдокијом, која је била византијска принцеза. Савез са Угарима је склопљен и тада је заједно са њима напао свог брата Стефана (Првовенчаног). За Вукана је тада записано да је „…оставио заповеди оца својега и би преступник“ и да је опустошио земљу.
◾Тако је Вукан постао велики жупан и владао кратко између 1203. и 1204. године. Земљу је поделио са својим савезницима Угарима и постао њихов вазал. Цена је била још већа имајући у виду титулу коју је преузео Угарски краљ Емерик – титулу краља Србије, коју су својатали све до распада краљевине Угарске.
◾Међутим годину након, избио је сукоб између Угара и Бугара, те се у миру закључило да се Стефан(Првовенчани) мора вратити у Србију на престо, док је Зета остављена Вукану на управљање. На крају, фебруара 1208. године, њихов најмлађи брат Сава је донео мошти свог оца у Србију како би га сахранио у манастиру Студеница, па је дошло и до измирења браће над очевим ковчегом.
◾Убрзо потом исте године, иако релативно млад, Вукан је преминуо, те је власт над Зетом припала његовом сину Ђорђу. Нема забележених података о његовој смрти, а данас почива у манастиру Морача, у Црној Гори.
Слава прецима!
