Утврдили смо да морамо имати јасна начела како бисмо дошли до циља и одржали свој правац без лутања и скретања са зацртаног пута. Имајући то на уму, утемељили смо три начела која сматрамо пивотална за наш даљи напредак и развој:
◾Доброта, пажљивост, поштовање, великодушност, скромност…
◾Ових титула треба бити достојан. Све ове дивне речи красе наше Великаше. Према узору на њих, покушаћемо да дамо наш допринос. Покушаћемо да одамо почаст њима, Великашима наше историје, кроз добра дела која ћемо чинити. Доброчинство је основа свега доброг што делимо, оно је ткиво које спаја и уједињује људе.
◾Доброчинство је мотив који осветљава пут наших предака. Можда нам се данас све више чини да живимо у тами, али често заборавимо колико доброг су они чинили и оставили нама у аманет. Њихове су стазе још увек добро осветљене, и ми бирамо поћи тим путем. Путем доброте, помагања једни другима, поштовања и вере у Бога и у друге људе, у наш народ.
◾То доброчинство дубоких корена, уткано је у срж нашег народа, пренето са колена предака и ту је, у свима нама. Ми је желимо, пре свега, подстаћи. Гледајући добро других, људи проналазе и своје. Није важно ни колико, ни на који начин, важно је само да чинимо добро.
◾Наш циљ је да овде направимо заједницу добрих људи и да сви заједно допринесемо томе. Зато ће део од продаје наших производа ићи у добротворне сврхе. Тиме ћемо заједно помоћи, онима којима је та помоћ потребна.
◾Наш Свети Владика Николај је рекао: „Ако чинимо добро само својим добротворима, ми смо дужници који одужујемо свој дуг. А милосрђе није врлина која само враћа дуг, него врлина која стално задужује.“ Ми ћемо пробати да вратимо дуг и оправдамо борбу наших предака.
◾Надамо се да ћете нам се придружити у томе. Да сви заједно будемо достојни наше прошлости и створимо заједницу доброчинства.
◾Место где смо први пут спознали радост живљења, место првих пријатељстава, љубави, успеха… То је место вечности. То је наша отаџбина. То је место борбе наших предака, остављено нам да га чувамо.
◾Изнад живота натопљеног прошлошћу створио се узвишен простор, пун љубави према наслеђу и отаџбини. Настао је завичај, вековима грађен и захтева негу. Захтева и љубав, али треба је знати волети. Није љубав према отаџбини само реч или песма. Иако су многи песници о томе писали.
◾Љубивоје Ршумовић каже: „Домовина се брани лепотом и чашћу и знањем, домовина се брани животом и лепим васпитањем“. Наши су преци преузели то бреме одбране животом, а ми, данас, имамо ту част и срећу да је бранимо лепотом и чувањем. С тога, желимо да оставимо подсетник да дамо лепу реч једни другима, да очистимо оно што испрљамо, да одржавамо своје имање, да помогнемо оном коме је помоћ потребна, да пружимо руку и не окрећемо главу, да будемо добри пријатељи, родитељи, браћа, сестре…
◾Да родољубље исказујемо сваки дан, у односу према својој земљи, али и туђој. Да волимо своје, али и да поштујемо туђе. Да не мрзимо, да не осуђујемо, да не чинимо лоше. Да волимо, верујемо, негујемо. Попут вредног сељака који коси имање својих предака, на фотографији, и ми морамо пронаћи начин да сваки дан негујемо своје родољубље…
◾Култура и уметност, обичаји и веровања, лепота и мудрост живљења, чине традицију једног народа. Традиција народа богата је и неисцрпна ризница коју треба отварати, откривати, упознавати и тако од заборава сачувати непроцењиве вредности који чине лепоту духа нашег народа.
◾То је нешто што се устаљено прати, обележава и прославља, што се са колена на колено наслеђује, мења или пропада. Народна пословица каже: боље да пропадне село него обичај. Ми верујемо да једно чува друго, и докле год чувамо традицију, живеће наш народ и наша земља. Обичаји од најранијих времена испуњавају једну од својих најзначајнијих улога, а то је чување идентитета народа.
◾Реч традиција има дубоко укорењено значење у нашој култури и свуда око нас, у свему што чинимо, било као појединци или као део заједнице. Њена улога је вишеструка. Она служи да би очувала и пренела вредност, али истовремено омогућава људима да развију осећај припадности.
◾Иако се често суочава са изазовима модерног доба, традиција проналази начине да се прилагоди, остајући тако саставни део свакодневног живота и чувар нашег колективног идентитета. Међутим, некада је морамо сачувати и од себе самих. У ери данашњице, када је традиција у ризику од нестајања и заборава, када се вредности мењају и имамо мноштво информација, морамо запамтити оне праве.
◾Морамо се подсетити зашто се слави слава и други важни празници, који су то наши изворни обичаји и шта је за наш народ и веру заиста важно. Ми ћемо се потрудити да овде усмеримо присуство духа на праве ствари и заједно са вама негујемо нашу традицију и чувамо је од заборава и површних вредности…