◾Ђурађ Бранковић је рођен 1377. године, највероватније у Приштини, од оца Вука Бранковића и мајке Маре Лазаревић.
◾Учествовао је у бици код Ангоре 1402. године, заједно са Стефаном Лазаревићем на страни Османлија, против Монгола односно кана Тамерлана. У августу исте године присуствовао је именовању Стефана Лазаревића за деспота у Цариграду. Ту је дошло и до сукоба између њих двојице.
◾По повратку у Србију, дошло је до битке код Грачанице између њих, Трипољске битке, где је Ђурађ са османлијским савезницима изгубио битку. Стефан Лазаревић је протерао турске посаде из земље, а око 1404. године се измирио са Бранковићима.
◾Након смрти кнегиње Милице, долази до грађанског рата и сукоба између браће Стефана и Вука Лазаревића, те Ђурађ Бранковић стаје на страну Вука, уз подршку османлија. Заједно држе јужни део деспотовине, а у једном наврату продиру чак до Београда. Мировни преговори су уступили, на основу ког је Вук Лазаревић добио јужни део земље.
◾Вук Лазаревић бива погубљен 1410. године, а 1411. и Ђурђев брат Лазар такође. Наступају унутрашњи сукоби и грађански рат у Османском царству, а Ђурађ је био на мети емира Мусе, који је покушао да га отрује! Ђурађ се од отрова само разболео срећом. На јесен 1412. године, Ђурађ се враћа у Србију, где се измирио са Стефаном Лазаревићен који га је прихватио, а нешто касније одредио и за наследника.
◾У грађанском рату Осмалнија, долази до битке код села Чаморлу, где је кључну улогу имао Ђурађ Бранковић, у саставу војске Стефана Лазаревића која је била на страни Мехмеда Челебије. Битку су добили, а емир Муса, који је покушао да отрује Ђурађа је погинуо при бегу са боја.
◾Током владавине деспота Стефана Лазаревића, Ђурађ је био друга личност Србије. За разлику од деспота Стефана, имао је многобројну породицу. Женио се два пута, други пут са Ирином (Јерином) Кантакузин 1414. године.
◾Ђурађ Бранковић је учествовао у рату 1423. године са Млетачком републиком у Зети, где је водио војску од 8000 коњаника. Коначан мир склопљен је 1426. године у Вучитрну.
◾Деспот Стефан Лазаревић је оболео, а није имао деце. Због тога је према обичају сазвао државни и црквени сабор у Сребрници код Страгара. Тамо је позвао све присутне да Ђурђа прихвате за његовог наследника, а од Ђурђа је тражио да следи његову спољну политику. Стефан је преминуо 1427. године, а титула деспота је припала Ђурђу Бранковићу.
◾Почетак Ђурађеве владавине је био врло тежак, Угари су захтевали и добили Београд назад па је тако држава остала без престонице. Османлије су захтевале да пристане на њихову врховну власт и већи данак у односу на пре – 50 хиљада дуката годишње и 2000 коњаника. Границе државе су биле додатно сужене у односу на деспотовину Стефана Лазаревића.
◾С обзиром да је остао без престонице, Ђурађ је морао да сазида нову престоницу – Смедерево. Била је то највећа српска средњовековна тврђава. По величини се могла мерити са Дубровником. Изградња је завршена већ 1430. године уз велике жртве поданика.
◾Деспот Ђурађ је имао богату и разновсрну библиотеку, у којој је било књига на српском, грчком, латинском и руском, као и поклона страних државника, попут хронике коју му је поклонио краљ Француске. Рударство је било у фокусу у току његове владавине, само од рудника Ново брдо добијао је преко 200 хиљада дуката годишње. Сматра се да би без тог рудника изгубио целу државу.
◾Како би одржао власт, Ђурађ је покушао удајом ђерке Маре Бранковић за султана Мурата. То нажалост није успело и први пад Смедерева се десио 1439. године, када је султан лично предводио опсаду. Одбраном је руководио Ђурађев син Гргур.
◾Ђурађ је избегао у Угарску одакле је покушавао да оформи крсташки савез против Турака, а такође је и доста Срба прешло Саву и Дунав због Османлија. Важно је напоменути да је у том периоду проглашена Фирентинска унија између две цркве. Ђурађ се противио овој унији цркава, патријаршија није ни послала представнике у Фиренцу.
◾1441. године, Османлије су уцениле главу Ђурађа.
Ново брдо је исте године изгубљено, а тиме је Ђурађ изгубио читаву државу. Да ствар буде још гора, његове синове Гргура и Стефана је ослепео султан Мурат. Молба сестре султаније Маре стигла је прекасно да то спречи.
◾Ђурађ је био један од предводника крсташког рата против Османлија, када су продрли скоро до Једрена, заједно са угарском војском ишло је и 8 хиљада Срба. Јањош Хуњади је такође био један од војсковођа на угарској страни. Резултат рата је Сегедински мир 1444. године када је Ђурађу враћена деспотовина уз Голубац, као и синови који су ослепљени. Тако се Ђурађ по други пут нашао на челу деспотовине.
◾Деспот Ђурађ је помагао византијског цара, Константина Дејановића Драгаша, о чему сведоче два натписа на цариградским зидинама где пише да је деспот Ђурађ уложио новац и обновио једну цариградску кулу. Важно је напоменути да је у овом времену дошло и до устанка Скендербега против Османлија.
◾17. октобра 1448. године дошло је до битке на Косову између Јањоша Хуњадија и султана Мурата, али Ђурађ није учествовао ни на једној страни. Битка је трајала три дана и била жестока.
◾У време пада Цариграда, 1453. године, деспот Ђурађ је морао да потисне осећања и да султану Мехмеду II пошаље помоћне одреде за освајање византијске престонице.
Војвода Јакша, родоначелник чувених Јакшића у Угарској, предводио је српски одред од 1500 људи. Деспот Ђурађ је тешко примио вест о паду Цариграда. Извори кажу да се три дана затворио у собу и никога није примао. Деспот Ђурађ је откупио многе заробљене Византинце. Захваљујући Ђурђевом новцу пренете су мошти Светог Луке из Епира у Смедерево. Многи Византинци су 1453. године стигли у Србију.
◾Потом султан Мехмед II јула 1454. године покреће велику војску на Деспотовину. Војска је чинила велика зверства; убијани су сви мушкарци старији од 14 година. Жене и деца одвођени су у робље. Деспот Ђурађ се склонио у Угарску, а Турци опседају Рудник и Смедерево.
◾1456. године, дошло је до велике битке и опсаде Београда, у којој су учествовали Османлије и Јањош Хуњади и Ђурађ Бранковић на другој страни као браниоци. Хришћанска коалиција је победила, а Османлије су се повукле из Србије.
◾24. децембра 1456, преминуо је деспот Ђурађ у Сребреници под Рудником. Сахрањен је у својој задужбини, данас непостојећој цркви у селу Крива Река испод Рудника, премда постоје сумње у ову тврдњу и до данас.
Слава прецима!
