◾Гаврило Принцип је рођен у засеоку Обљај, код Босанског Грахова 25. јула 1895. године. Био је друго од деветеро деце, од којих је шесторо умрло у раном детињству. Добио је име Гаврило на инсистирање локалног православног свештеника, који је тврдио да ће име по арханђелу Гаврилу помоћи да преживи.
◾Принципи живели су вековима у северозападној Боснии и били су православни Срби. Гаврилови родитељи, Петар и Марија (девојачко Мићић), били су сиромашни пољопривредници који су живели од мало земље коју су поседовали. Његов отац Петар никада није пио и псовао, а учествовао је у Невесињској пушци, устанку против Османлија.
◾Упркос очевом противљењу, Гаврило је почео похађати основну школу 1903. године, са осам година. У тринаестој години, Гаврило се преселио у Сарајево, где је имао намеру да упише војну школу, али се предомислио јер није желео да постане „крвник сопственог народа”, па је уписао трговачку школу.
◾Гаврило се придружио Младој Босни 1911. године, друштву које се залагало за окончање аустроугарске окупације Босне и Херцеговине и уједињење са Србијом. Састајали су се у тајности, а током својих састанака разговарали су о књижевности, етици и политици.
◾1912. године, Гаврило је избачен из школе због учешћа у демонстрацијама против аустроугарских власти. Гаврило је потом напустио Сарајево и кренуо је пешке на пут до Београда дуг 280км.
◾Испрва, Гаврило је одбијен у регрутној канцеларији у Београду због ниског раста. Вратио се у Сарајево, али потом је отишао у Врање са 15 другова у четнички центар за обуку, где је вежбао пуцање, коришћење бомби и ножева, а након обуке вратио се у Београд, где се добровољно придружио српским четничким одредима који су се борили против Османлија, под вођством мајора Војислава Танкосића.
◾Боравио је у Сарајеву 1913. године, када је Аустроугарска прогласила ванредно стање, примењивала војни закон, преузела контролу над свим школама и забранила све српске културне организације.
◾28. јуна 1914. године Гаврило је извршио атентат на надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу, војвоткињу Софију Хотек. Принцип и још петорица завереника постројили су се дуж руте. Сваки је имао задатак да убије Франца када аутомобил стигне до њиховог положаја.
◾Најпре је деветнаестогодишњи Недељко Чабриновић бацио ручну бомбу на Фердинандов аутомобил, која није експлодирала већ је имала кашњење од десет секунди, што су уочили људи у поворци и убрзали чиме су онемогућили осталим завереницима да делују. Након што је Франц Фердинанд одржао свој говор у Градској већници, одлучио је да посети жртве Чабриновићевог гранатирања у сарајевској болници.
◾На путу до болнице возач је погрешно скренуо у споредну улицу у којој је Гаврило био позициониран испред локалне посластичарнице. Када је схватио да је погрешио, возач је почео ићи уназад. Док је то радио, мотор је стао. Гаврило је иступио испред, извукао свој пиштољ и из непосредне близине испалио два хица у правцу аутомобила, први је погодио Франца у врат, док је други погодио Софију у трбух. Обоје су преминули убрзо након тога.
◾Гаврило се покушао упуцати, али му је пиштољ одузет, пре него што је имао прилику да испали још један хитац. На суђењу је рекао да жали због убиства војвоткиње, али да је ипак поносан на оно што је учинио. Изјавио је: „Ја сам југословенски националиста, тежим за уједињењем свих Југословена, под било каквим политичким обликом и за њиховим ослобођењем од Аустрије”.
◾Аустроугарске власти су у току истраге дошле до сазнања да је оружје коришћено у атентату донесено из Србије. То је касније послужило за ултиматум Аустроугарске Србији и објаву рата.
◾Гаврило је имао осамнаест година и једанаест месеци у то време и био је сувише млад за смртну казну по Аустроугарском закону, па је осуђен на максималну казну од 20 година затвора. У изјавама психологу у затвору је рекао да се не осећа одговорним за почетак Великог рата и да би он свакако почео.
◾Гаврило је био окован у самици у тврђави Терезин, где је живео у тешким условима и оболео од туберкулозе. Болест му је толико оштетила кости да му се морала ампутирати десна рука. У јануару 1916. Принцип се безуспешно покушао обесити пешкиром. Био је изложен страшној тортури и мучењима од стране Аустроугарских војника.
◾Гаврило Принцип је преминуо 28. априла 1918. године, не дочекавши завршетак Великог рата. У време његове смрти, ослабљен неухрањеношћу и болести, тежио је око 40 килограма. Остао је до последњег даха прибран, чврст, никад се није поколебао у идеју којом је био руковођен.
◾Затворски чувари тајно су Гаврилово тело сахранили у неозначеном гробу, али је један војник који је учествовао у сахрани запамтио локацију и 1920. године Принцип и остали „Видовдански хероји” ексхумирани су и њихови посмртни остаци пребачени су у Сарајево, где су заједно сахрањени испод Капеле видовданских хероја на гробљу Светих Архангела.
◾Његова кућа у Сарајеву је последњи пут обновљена 2015. године, а многи споменици су направљени у његову част. Гаврило Принцип је био херој, носилац идеје ослобођења од ропства.
◾Занимљиво је да је нацистички вођа Адолф Хитлер мрзео Гаврила Принципа и „Младу Босну“ и тражио је да му се, након пада Југославије 1941. године, као рођендански поклон донесе спомен-плоча Прниципу, која је била постављена у Сарајеву 1930. године.
Слава прецима!
