◾Петар I Петровић је рођен 1. априла 1749. год. у Његушима од оца Марка и мајке Марије. Са 10 година, доведен је у Цетињски манастир „да учи књигу“. Са 12 година је примио монашки подстриг, а са 15 је послат у Русију на даље школовање, одакле се вратио 1766. на Цетиње.
◾Касније у животу, изјавио је: „Ко је против Русије, тај је против свих Словена“. За наследника је био одредио свог синовца, Радивоја Томова Петровића, тј. познатог Његоша.
◾1777. године је отишао у Русију да тражи заштиту и помоћ за српски народ. За духовног и световног владара Црне Горе је изабран 1784. године. Први писани законик је написао 1796. године тзв. „Стегу“, „Историју Црне Горе до 1711. године“, као и похвалу покојном Карађорђу.
◾Владика Петар је одржавао сталне везе са Карађорђем за време Првог српског устанка и са њим је склопио савез за ослобођење потчињених Срба. Живео је у тесној монашкој келији, те се трудио се да искорени крвну освету између завађених племена у Црној Гори. Учествовао је у бици на Крусима 3. октобра 1796, где је 6 хиљада црногораца победило 30 хиљада османлијских војника.
◾Том приликом је позвао Црногорце да покажу да: „у нама неугашено србско срце куца, србска крвца врије“. Говорио је чак седам језика и био самоук. Био је неустрашиви народни вођа и учитељ, благе природе али силног ауторитета.
◾Након пада Млетачке републике, Бока Которска је припала Француској, коју је предводио Наполеон. Владика Петар се и борио против француске војске и успео да их истера чак и из Дубровника. Међутим, Европа и даље није признавала независност Црне Горе упркос тим успесима.
◾Покушавао је да спречи расејавање црногорског народа, да иду у војну службу бечког двора, између осталих. Премда, трудио је се да има добре односе са Аустријанцима и да успостави трговину са Бокељима.
◾Преминуо је 18. октобра 1830. године у Цетињском манастиру, у 81. години. Био је поштован као светац још за време живота. Ту и данас почивају његове мошти. Канонизован је као Свети Петар Цетињски, четири године након смрти.
Слава прецима!
